Kvalitetna bukovača – Markovići iz Bogosavca znaju u čemu je caka

Posle 20 dana u tamnoj prostoriji, gljiva izlazi na površinu dzaka. Slamu neophodnu za proizvodnju, Markovići potapaju u vrelu vodu sa geotermalnih izvora.

"Proizvodnja bukovače je u suštini organska proizvodanja, jer ne zahteva nikakve preparete, ne zahteva hemiju, jednostavno, samo treba prostoriju dezinfikovati, okrečiti, i tu uneti vreće, slamu poparenu, sterilisanu, jer temperatura vode ubije sve u slami", kaže Sreten Marković.

Zatim se, kaže, zaseju džakovi i stavljaju u čistu prostoriju čistu, jer što su čistiji i pedantniji uslovi, gljiva će biti kvalitetnija i bolja.

Proizvodnja bukovača za Markoviće je, kako kažu, više ljubav nego posao.

"Gljiva je jako hranljiva, nema mnogo posla oko nje u toku dana, nego je to jedan posao koji se obavlja lagano, bez mnogo napora. Kada su pripremljeni džakovi i kada krene branje, njoj je bitno da ima samo dovoljno vlage u sebi i ona sama izlazi, posle je obereš rukama, iseckaš, pripremiš, nešto prodaš, nešto se pojede, većinom smo svi zadovoljni sa tim", kaže Snežana Marković.

Markovići gljive prodaju na pijacama i u lokalnim prodavnicama. Kažu da bukovače jačaju imunitet jer su bogate vitaminima i mineralima. Slama koja ostane posle prizvodnje, može da se koristi za kompostiranje.

"Slama koja ostaje posle proizvodnje bukovača je jako bogata micelijumom i ostalim enzimima, tako da se ovde ne završava proizvodnja, nego se ostatak od slame koristi za kompostiranje, odnosno za preradu u đubrivo. Fermentacijom dobija se đubrivo koje je jako bogato kalcijumom, i može se koristiti za bobičasto voće", kaže Danijela Gavrić, Udruženje mladih ekologa.

Markovići u toku sezone koja traje sedam meseci, uberu oko 700 kilogram gljiva. Zbog velike potražnje na tržištu, planiraju da prošire proizvodnju za 50 odsto.