Iz škole i sa fakulteta po prvu platu, kako na to gledaju privrednici

Program "Moja prva plata", koji će realizovati Vlada sa Privrednom komorom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, startuje sledeće nedelje. Deset hiljada mladih koji su tek završili srednju školu i fakultet biće raspoređeni na prvi posao do kraja oktobra.

Država će privrednicima davati 20.000 dinara za zaposlenog sa srednjom školom, odnosno 24.000 za one sa fakultetom, a ostatak plate će davati poslodavci. Za te namene izdvojeno je dve milijarde dinara.

U Banatu više od tri decenije fabrika za proizvodnju poljoprivrednih mašina, kao i delova za njih, posluje na tržištu. Posledice u poslovanju, nastale tokom pandemije kovida 19, zbrajaće, kažu, tek u narednom periodu. Zato je za njih svaka pomoć države dobrodošla. 

Privrednik Boško Milinković kaže da se svakom merom kojom se subvencioniše jedan deo troškova – pomaže privredi.

"Nama je svaki dinar dobro došao da možemo da održimo nivo proizvodnje jer imamo i ugovorene obaveze prema inostranstvu i ugovorene obaveze prema poljoprivrednicima", rekao je Milinković.

I u Mačvanskom okrugu privrednici na novu meru gledaju blagonaklono. Šabački proizvođač metalnih čepova, ambalaže, fiskalnih i dži-pi-es uređaja pravi računicu.

"Za nas je to vrlo značajno, mi ćemo zaposliti 12 osoba što srednje stručne spreme što inženjera. To je program koji traje devet meseci, mi ćemo za tih devet meseci da obučimo te ljude i verovatno većinu njih ostaviti u radnom odnosu", istakao je privrednik Radoslav Veselinović.

To je i cilj, kažu, u PKS-u da svršeni studenti i srednjoškolci započnu radnu biografiju. Iako zvanični podaci govore da je ukupna nezaposlenost smanjena, kod mladih je i te kako visoka.

Predsednik PKS-a Marko Čadež kaže da je iznad 20 odsto kod mlađih od trideset godina.

"To znači da mladi ljudi teško pronalaze taj prvi posao, zato što poslodavci uglavnom traže da zaposle nekog ko već ima radno iskustvo. Mnogo je skupo da nekog uzme da ga školuje", kaže Čadež.

"Ne možete unapred znati kakve će efekte neki projekat ili program imati, država ne može u krajnjoj instanci da utiče na to kako će sam privrednik iskoristiti ta sredstva i to je ono što je možda i najopasnije imajuću u vidu neka ranija iskustva da država obezbedi novac, napravi kriterijume, a da mi pronađemo način da ne iskoristimo ta sredstva kako treba", kaže ekonomista Nikola Makojević.

Kako bi se ekonomski za državu takvi programi i isplatili, važno je, podsećaju ekonomisti, koje ćete industrije podržati. Tako će se angažovati domaći resursi, a država stvoriti realnu osnovu za novozaposlenu radnu snagu.

"Šta ako je to industrija za proizvodnju lekova ili medicinske opreme? Oni su za vreme krize imali povećanu tražnju, šta će biti kada kriza prođe, da li su resursi koji su tada angažovani unutar zemlje ili resursi koje uvozimo", rekao je Makojević.

Prema njegovim rečima, samo prava grana angažuje domaće resurse, bilo prirodne ili ljudske, i na dugi rok stvara mogućnost da se taj novac kroz poreze vrati državi, i da se takav projekat opet napravi u budućnosti.

Kada bi rekli koji sektori, država bi ušla u regulisanje ponude i potražnje, ići će u one sektore gde postoji potreba – bilo to u industiriji usluga, proizvodnje, prerađivačkoj industriji.

Privrednici će od polovine avgusta moći da se prijave za subvencije za zapošljavanje, praktikatni u septembru, a ugovore će, prema planu, potpisati do polovine oktobra.