Kako do stana u Beogradu sa 4.500 evra

Narodna banka Srbije smanjila je obavezno učešće za stambene kredite za kupovinu prvog stana na 10 odsto. Za sada jedna banka je ponudila takve uslove i već ima nekoliko desetina kreditnih zehteva u proceduri.

Kupovina prvog stana je želja većine mladih, ali bez obzira na vrednost kredita, visoko učešće je često bilo nesavladiva prepreka.

Narodna banka je dozvolila spuštanje stope za prvu nekretninu, a bankari objašnjavaju da je razlika između stopa učešća u inicijalnim troškovima i da bi najbolje bilo da se oko zaduživanja saglase oba bračna partnera.

"Vrlo često se snalaze na razne načine, gde supružnik uzima gotovinski kredit koji je skuplji pa samim tim opterećuje i budžet. Bez obzira što ima kreditnu sposobnost sa 20 odsto učešća. Samim tim je odluka Narodne banke prepoznala tu problematiku", navodi Danijela Lopatić iz banke Poštanska štedionica.

Stambeni krediti nisu bili nikada povoljniji. Kamata je u proseku oko tri odsto.

Na primer, za kupovinu stana od 45.000 evra sa efektivnom kamtom od 3,7 odsto, učešćem od 20 odsto i rokom otplate od 300 meseci, rata bi vam bila oko 170 evra.

Podsetimo, učešće je oko 9.000 evra, pa faktički vi pozajmljujete 36.000 evra.

Učešće od deset odsto je oko 4.500 evra, što biste lakše prikupili, ali rata bi vam bila veća za oko 20 evra mesečno.

Veće učešće za stambene kredite znači manje rizika i obratno. Takva bi trebalo da bude bankarska logika.

Međutim, bankari imaju pravo da procene rizik kod odobravanja kredita pa mogu i da vam ne odobre kredit bez obzira na visinu učešće banke i čak da vam ne obrazlože zašto su to uradile.

Ekonomisti kažu da je samanjenje učešća dobrodošlo i za pojedince i za državu.

"Mislim da je to dobra mera zato što će dovesti do porasta kreditne aktivnosti banaka što je od izuzetnog značaja i za banke i za privredu. S druge strane, to će podstaći rast privrede u vreme kada građevinska aktivnost povezana sa brojnim drugim delatnostima i delovaće stabilizirajuće na privredni rast ali delovaće i imaće značajnu socijalnu komponentu", ukazuje Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije.

U vreme epidemije banke imaju dva problema. Da nađu dovoljan broj kreditno sposobnih klijenata koji su nešto oprezniji i da paze da olako ne daju pozajmice dok se situacija u ekonomiji šire gledano ne stabilizuje zbog rizika povećanja nenaplativih kredita.