Prodaja zimnice sa kućnog praga – šta kažu proizvođači

Uz proizvodnju paprike i paradajza u svakom seoskom domaćinstvu prerada se podrazumeva. Tegla ili flaša više ajvara, ljutenice, paradajza, turšije nađe se tokom zime i na tezgama proizvođača.

Prodaja domaćih specijaliteta umesto gledanja kroz prste novim pravilnikom postaje legalna. Zbog obaveze da plaćaju paušalni porez, mali proizvođači ne vide od toga korist.

"To da ide besplatno u redu, ali s porezi to nema šanse da se uklopimo", kaže Zoran Trandafilović, proizvođač iz Donjeg Stopanja. 

Čitavu jesen leskovačka kotlina miriše na pečenu papriku i ajvar. Po tradicionlnoj recepturi zaštićeni leskovački ajvar prave samo članovi Udruženja. Koliko se stotina hiljada tegli ajvara neproverenog kvaliteta proda teško je reći.

Iz Udruženja "Leskovački ajvar" pohvale za novi pravilnik koji olakšava prodaju i konačno staje na put sivoj zoni.

"Da bi potrošači pre svega bili sigurni koje i kakve proizvode koriste, koje vrste aditiva koriste odnosno dodataka u samoj proizvodnji, eto mislim da su potrošači na najvećem dobitku", kaže  Stevica Marković, predsednik Udruženja "Leskovački ajvar".

U Privrednoj komori za Jablanički i Pčinjski okrug koja stoji iza zaštite leskovačkog ajvara ukazuju na nelogičnost da mala poljoprivredna gazdinstva mogu samo na tržište svoje i susednih opština.

"Leskovac koji proizvodi ajvar, koji proizvodi ostale proizvode specifične za ovo podneblje oni se ne prodaju ovde, oni se prodaju van regiona. To gazdinstvo neće moći da prodaje svoju robu na teritoriji na kojoj boravi, a poljoprivredno gazdinstvo koje ima 50 odsto svoje proizvodnje i ostalo otkupljuju, vrši otkup moći će da prodaje", kaže Goran Jović, direktor Privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug.

Namera države je da omoguće proizvođačima prodaju na kućnom pragu bez strogih Hasap standarda. Upis u Centralni registar objekata donosi podsticajne mere.

"Za sve ove izgradnje, adaptacije prerade, da se data kuhinja, data prostorija dovede nameni, opremi Ministarstvo poljoprivrede kroz mere ruralnog razvoja daje bespovratna sredstva od 50 odsto", kaže Atila Juhas, državni sekretar za poljoprivredu.

Ne dovodeći bezbednost hrane u pitanje pravilnik donosi fleksibilnost i velike mogućnost smatraju nadležni koji očekuju veliku zainteresovanost proizvođača.