Šta švajcarska formula znači za penzionere i budžet

Nikola Altiparmakov je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da sa ekonomske strane ovaj model jeste ekonomski održiv.

"Tako da će u sledećim godinama i decenijama ovaj model biti ekonomski održiv za budžet. Ovo jeste jedan jako dobar model koji koristi veliki broj zemalja u regionu. To je model koji smo mi imali", kazao je Altiparmakov.

Po švajcarskom modelu penzije se usklađuju s rastom inflacije i prosečnom zaradom. Model je na zahtev Svetske banke u Srbiji ugašen 2006. godine.

"Model ne može da bude riskantan. To je više urađeno iz političkih razloga. Model je ukinut i to je dovelo do velikih društvenih previranja. Imali smo čitavu deceniju i budžetskih i fiskalnih neravnoteža. Sada, sa uspešnom fiskalnom konsolidacijom, konačnom možemo da kažemo da ulazimo u neke mirnije sistemske vode, gde sa jedne strane to neće biti problem za budžet i ekonomiju, a sa druge strane to će biti jedna formula za penzionere i buduće penzionere, na koji način će se obračunavati i isplaćivati njihove penzije", naveo je Altiparmakov.

Široka društvena podrška

Prema njegovim rečima, kako je zakon propisao, to povećanje će iznositi 5,4 odsto.

"To je nešto što je realno povećanje od oko tri ili tri i po procenta, imajući u vidu da je trenutno inflacija usporila i da iznosi svega oko jedan i po procenat godišnje", istako je Altiparmakov.

Dodaje da poslednje povećanje plata neće ući u ovo povećanje penzija od januara 2020. godine, nego od 2021.

"Razlog za to je praktične prirode. Statistika objavljuje statistiku prosečnih zarada dva meseca nakon završetka kalendarskog meseca, tako da će se ovo povećanje prikazati tek negde u februaru-martu naredne godine", kazao je Altiparmakov. 

Veoma je važno, kako je napomenuo, da je ovaj model dobio široku društvenu podršku, od sindikata, udruženja penzionera, uključujući i podršku vlade, da je sa stručne strane održiv.

"Sada je važno da ga negujemo i verujemo u njega. Važno je i da ne radimo stvari koje smo radili 2008. godine, ali i da ne radimo stvari koje smo radili ranijih godina, kao 2006, kada smo bez ekonomskih potreba taj model ukinuli", naveo je Altiparmakov.

Za model važne ekonomske i demografske okolnosti 

Čitava Evropa, kazao je, stari, ima manje dece, i onda to zahteva da se s vremena na vreme rade ovakve reforme.

"Ono što Makron u Francuskoj pokušava je da uvede bodovni sistem koji Nemačka i Srbija imaju. Pokušava da uvede sistem da nema različitih privilegija, što nije ni ekonomski efikasno, ni pošteno. Kada vi imate neke privilegovane delove stanovništva, onaj drugi deo stanovništva mora da plaća ekonomsku cenu toga. Mi u Srbiji imamo sistem da je regularna starosna granica za penzionisanje 65 godina, a data je mogućnost da se ode u penziju pet godina ranije. Jasna je računica da, ako odete ranije u penziju, duže ćete je primati. Ako imate dva građanina koji su jednako uplaćivali, onda bi jednako trebalo i da dobiju penziju", ocenio je Altiparmakov.

To je, kako je istakao, isto kao kad odete u banku, ako uzmete kredit na pet godina plaćaćete veću ratu, ali ćete ga brže otplatiti nego da uzmete kredit na deset godina.

"Mi ovu formulu za prevremeno penzionisanje smo imali još u zakonu iz 1964. godine. Međutim u nekim neodrživim zahtevima sindikata tokom osamdesetih godina ova formula je ukinuta, i mi smo do kraja osamdesetih ušli u finansijsku nestabilnost penzijskog fonda i deficite koje evo tek sada pokušavamo da stabilizujemo imajući u vidu sve ekonomske i demografske okolnosti", zaključio je Altiparmakov.