Izmeštaju se reka Peštan i deo Ibarske magistrale

Da bi zamenio kopove C i D, na kojima će postepeno prestajati eksploatacija, na prostoru novog kopa E već uveliko je gradilište. Izmešta se deo Ibarske magistrale i lokalnog puta.

Reka Peštan će u dužini od 3,8 kilometara teći novim koritom. Gradi se pristupni put dužine pet kilometara i most od 50 metara koji će prelaziti preko novog korita.

Izvršni direktor za proizvodnju uglja JP EPS Dejan Milijanović kaže da se izmeštanje korita radi "u punom proticajnom profilu".

"Radi se apsolutna zaštita budućeg korita reke, znači i dno i kosine budućeg korita se oblažu geomembranom koja će garantovati sigurnost rada budućeg površinskog kopa", rekao je Milijanović.

U planu je postavljanje novih cevovoda, optičkih i elektrokablova, dalekovoda i trafo-stanica. Rok za završetak ovih radova je novembar ove godine. Nakon toga, bageri će se preseliti na zapad.

Kako bi zaštitili budući kop i sliv, potrebno je izgraditi pet velikih brana.

"U planu nabavke EPS-a ove godine se nalaze dve brane, dve visoke brane. Mi se nadamo da će sve one aktivnosti koje je neophodno sprovesti da bi se te nabavke i pokrenule, biti završene do kraja ove godine. Ostatak posla, znači tri velike brane planiramo da u narednoj godini aktiviramo kao javne nabavke, da ih ugovorimo i da krene njihova realizacija", navodi Milijanović.

Trošimo struju isto kao zimi 

Bez obzira na to što je leto, potrebe za proizvodnjom struje su slične zimskim. Rekordi od 100 miliona tona uglja dnevno više nisu retkost.

Kolubara, kaže Milijanović, trenutno eksploatiše između 85.000 i 95.000 tona uglja dnevno.

"Izjednačile su se proizvodnje u toku leta i zime. Vidite kakve su temperature, potrošnja električne energije zbog klima-uređaja je maltene kao da je zimska, tako da nama je sada svaki dan u godini isti", dodao je Milijanović.

Budući Kop E prostiraće se na površini od 12 kvadratnih kilometara. Samo odavde planirana je proizvodnja 12 miliona tona godišnje, sa ostalim kolubarskim kopovima ukupno 30 miliona tona uglja.

Rezerve kopa E procenjene su na 329 miliona tona. Da bi se do njih došlo, biće potrebno iskopati milijardu i 70 miliona metara kubnih tla koje leži preko dragocene rude.