Nedimović za RTS: Cenu maline diktiraju inostrani kupci

Iako se u pregovorima sa malinarima težilo ceni od 160 dinara, tržište diktira cene, a tražnja za malinom na Zapadu je manja, kaže za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ne postoji berza malina, već cena zavisi od zahteva inostranih kupaca (ritejlera), i to uslovljava njenu cenu, naglašava Nedimović. Govoreći o subvencionisanju sistema za navodnjavanje, ministar navodi da u avgustu počinje izgradnja velikih, magistralnih sistema.

U razgovorima sa malinarima se težilo ceni od 160 dinara, međutim, tržište opredeljuje cene i diktira tržište, a tražnja za malinom na Zapadu je manja.

Nedimović napominje da je veliki jaz i nepoverenje između proizvođača i otkupljivanja, i da je resorno ministarstvo u sporu oko otkupne cene bilo medijator. 

"Nesumnjivo je da je od pre mesec dana, kada smo započeli razgovore, cena bila 110 dinara, a u nekim slučajevima je došla do 165-170 dinara. Naravno, na nekim mestima je 135-140", navodi Nedimović i napominje da se u Srbiji čak 605 hladnjačara bavi otkupom maline.

"Ministarstvo će obezbediti da potpuno transparentan proces po kojoj će se ceni malina prodavati na inostranom tržištu i malinari će u svakom trenutku bili upoznati po kojoj ceni se njihova malina prodaje", navodi Nedimović.

Mninistar ističe da je činjenica da je u svetu rod maline manji nego ranije. 

"U ovom trenutku smanjena je potražnja velikih trgovinskih lanaca, što ne znači da se ona neće povećati već danas. Već imamo informacije da će zatražiti određene količine od naših velikih otkupljivača i da će doći do pomeranja cena. Ali to je proces. Pre dve godine imali smo akontnu cenu od 140 dinara (cena koja se formira u trenutku kada se bude znalo po kojoj ceni će ta malina biti izvezena). Danas je ta cena veća, a 2015. godine je cena maline završila na 190-200 dinara", objašnjava Nedimović.

Prema njegovim rečima, radna grupa Ministarstva poljoprivrede je zaključila da je srpska malina mnogo boljeg kvaliteta u odnosu na najvećeg konkurenta Poljsku. "Tržišta kojima smo okrenuti su Francuska, Nemačka, skandinavske zemlje, Holandija, Švajcarska", kaže ministar. 

Na pitanje zašto je cena maline na domaćem tržištu ide i do 500 dinara, Nedimović napominje da je svega tri odsto prizvodnje namenjeno prodaji u Srbiji.

"Srpski proizvođači imaju 270 miliona evra zarade od prodaje na inostranom tržištu. Treba da se radi na povećanju konzumiranja maline na domaćem tržištu, kako se to uz pomoć države radi u BiH, kako ne bismo samo zavisili od izvoza. Ne postoji berza malina, već cena zavisi od zahteva inostranih kupaca (ritejlera), i to uslovljava njenu cenu", ukazuje Nedimović.

Govoreći o subvencionisanju sistema za navodnjavanje, ministar navodi da u avgustu počinje izgradnja velikih, magistralnih sistema. "Početkom avgusta počinje izgradnja četiri sistema, od 11 za koliko je zaključeno ugovora", dodaje Nedimović.

"Četiri se rade u Vojvodini i tri na području centralne Srbije. Kad završimo tih 11 sistema u narednih nekoliko meseci imaćemo novih 25–30.000 hekatara zemljišta na raspolaganju za navodnjavanje", kaže Nedimović.

Paralelno sa tim, kako dodaje Nedimović, ministarstvo subvencioniše "mikro" sisteme – bušenje bunara za voćarstvo i povrtarstvo.

"Tih 11 projekata košta oko 30 miliona evra, a cilj je da se još pet puta toliko stavi pod sisteme za navodnjavanje. Oko tri odsto poljoprivredne površine je pokriveno, a težimo da to bude deset odsto, naročito na zemljištu namenjenom za voćarstvo i povrtarstvo, jer se to najviše isplati", naglašava ministar.

"Zbog toga su važni predeli kod Mladenovca, oko Smedereva,  Udovički plato kod Leskovca gde je urađena elektrifikacija, kao i na južnim padinama Fruške gore. Ovih dana je početak radova i ubrzo će biti gotovo", dodaje Nedimović.

"Gradnja 'Tenisovih' farmi i klanica od novembra" 

Govoreći o tridesetogodišnjem zakupu 2.400 hektara poljoprivrednog zemljišta kompanije "Tenis", Nedimović kaže od novembra počinje realizacija investicije nemačke kompanije u Zrenjaninu i Kikindi.

"Od novembra realizacija dve investicije 'Tenisa', kod Zrenjanin i Kikinde. Kreće izgradnja farmi, pa potom klanica,", navodi Nedimović.

Sa kompanijom "Tenis" država Srbija obezbeđuje veliko tržište, na prostoru EU, Rusije i Kine. Ministar napominje da se samo dva projekta odonose na "Tenis", a ostalih devet zakupaca poljoprivednog zemljišta su domaći privrednici, koji žele da se bave prerađivačkom proizvodnjom.

Kako dodaje, kroz taj proces obezbediće se 530 stalno zaposlenih i još mnogo periodično angažovanih radnika.

Navodi da se nemačka kompanija prijavila za još tri projekta, ali da komisija još nije završila svoj posao. "Analizira se katastar, imovinskopravni odnosi, restitucija. Želimo da samo one parcele koje su pravno čiste budu predmet davanja na 30 godina", zaključuje Nedimović.

broj komentara 10 pošalji komentar
(utorak, 25. jul 2017, 08:42) - Шумадинац [neregistrovani]

Избор културе

Очито да је неко промашио у избору културе, преорјентација на производшу кукуруза, стабилана цена 16,70 РСД, посла много мање, мање и кукања.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 20:31) - Sloba [neregistrovani]

Venecuela

Ove godine je i venecuela pocela da izvozi maline to naravno da smanji cene prosla su ta vremena gde komunisticki biro garantuje cene trziste je tako ko oce moze da radi ko misli da nemoze neka radu drugo ali i 1,30 eur nije lose svinje su jeftinije i jako vise posla ima snjima

(ponedeljak, 24. jul 2017, 14:32) - anonymous [neregistrovani]

inostranstvo

Ja sam takodje u inostranstvu i zaista maline kostaju mnogo. Cena im je na malo vrlo visoka, ali ne treba zaboraviti da se malina kao i jagoda kvare vrlo brzo. Ukoliko supermarket ne proda sve u toku 48 sati (ono sto izadje u prodaju za taj dan) sve ostalo moze da baci. Supermarketi imaju marzu i do 100% ali ukoliko se ne proda a to cesto biva, oni na kraju zarade za sveukupnu narudzbinu oko 30% sto je inace normalna marza za svu ostalu robu.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 12:58) - anonymous [neregistrovani]

Никодијевић

@slavko

То је теорија, а пракса у Србији је да се види ко има монопол на тржишту малина. Па тај диктира цену откупа како хоће јер не може нико други да приђе тржишту. Тај и увози и извози. Идите до прве пијаце па да чујете шта ће вам рећи сељаци ко је тај. Министар је заборавио ту ситницу да спомене.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 12:28) - anonymous [neregistrovani]

Supermarket u Nemackoj

150g malina je pre tri nedelje bilo 3,99€, a hladnjace nece ni 160 dinara da isplate pa to je sramota. Koga lazu? Ako EU diktira cene, vi vidite ko kome vadi srz i to za dz. ili ko sebi gura marzu u dzep. Da se vratimo domacem trzistu sto proizvedu na pijacu direktno prodati. Nema pedest koji hoce da se ograde od tih malina, cist racun pare direktno u dzep. Otkupna cena veca, Kupovna cena pristupacna. Sigurno ce vise po kili da zarade, a kupac zdravo i jeftinije da ih jede.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 12:10) - anonymous [neregistrovani]

prerada

Preradite u sok, dzem i slatko sve što ne može da se proda.

U inostranstvu kupac u samoposluzi placa do 22 evra po kg.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 12:01) - slavko [neregistrovani]

Cenu diktira kupac

jer prodavač može da traži koliko hoče ali če moči da proda jedino za cenu koju je kupac spreman da plati. To je zakon koji vredi još od Feničana.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 11:25) - глас разума [neregistrovani]

Неопходна стратегија извоза малина

Истина је то да у иностранству у маркетима посуда од 125грама кошта неретко и преко 2 а понекад и око цела 3 Евра. И онда јесте жалосно кад погледамо колико се плаћа малина у Србији произвођачу. Али странци могу да нам држе тако ниску цену, само док су они у јачој позицији од нас и док је цена у Чилеу и Пољској исто тако ниска. Те расправе, сујете и сукоби између хладњачара и произвођача иду евидентно страним купцима на руку. Када један велики страни купац рецимо пласира потражњу од 1000 тона за сезону, он то уради на 5-6 адреса у Србији и чека ко ће му дати најповољнију понуду. Тад почињу сви да траже и хладњачари и трговци и код произвођача се створи утисак као да се тражи 5-6000тона малине а не само хиљаду. И онда крене изување и обарање цена, јер свако жели да он прода тих 1000 тона и заради нешто на томе. А у сусштини се обори цена свима тако да на крају само страни купац трља руке и диктира услове. Треба нам оно што је у Србији најтеже постићи, организованост и заједнички наступ и рад, да би се заштито и производ и произвођачи. Проблем је што ће се увек наћи неко ко ће понудити јефтиније, једноставно превише је оних којима гори негде под ногама и којима треба хитни кеш-флоу.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 10:49) - Воронцов [neregistrovani]

У праву је

Цену малине диктира светско тржиште. Ако су други јефтинији тамошњи купци купиће њихову робу. Произвођачка цена малине је висока зато што је трошак производње тог воћа такав. То не значи да је малина по хранљивим вредностима толико пута боља колико је њена цена већа од неких јефтиних врста воћа.

(ponedeljak, 24. jul 2017, 10:47) - Aleksandar [neregistrovani]

Postovani

Tenutno sam bio na nekom poljoprivrednom seminaru u Italiji i malo bacih oko na cene malina.Cena maloprodajna maline u Italiji je 125 grama 1,75 EU do 2,60EU,zavisno u kom trgovinskom centru kupujete.Cena ponudjena nasim proizvodjacima je sramotna za sve nas,podrska malinarima,podrska Srpskom selu.Zapad ce nas voleti samo dok mozemo za njih dzaba raditi.Sve sam prosao i video,kuci dosao,da mi nije saradnje sa Ruskim firmama davno bi me bacili u propast iako su pokusali....8 godina saradjujem sa Rusima i nemam primedbi,bitan je kvalitet,cena nije uvek ista ali bar znam zasta radim.Veliki pozdrav svima od Sumadijskog seljaka i jedan mali savet.....okrecite se samo Ruskom trzistu i necete pogresiti.