NBS poručuje bankama: Naplaćujte samo stvarne troškove

Narodna banka Srbije ocenila je da bi takse i naknade koje banke naplaćuju za obradu i vođenje kredita trebalo uskladiti sa dobrom poslovnom praksom i obračunavati u fiksnom iznosu. U dopisu, upućenom ovih dana bankama, kaže se da bi naplaćeni troškovi trebalo da budu odraz stvarnih troškova banke. Ne prejudicirajući odluku sudova Narodna banka preporučuje da banke treba da urade sve kako klijenti ne bi bili dovedeni u zabludu.

Iz Narodne banke Srbije dve novine. Prva je sugestija bankama da nije dobra poslovna praksa da banke naplaćuju procentualne naknade za istu vrstu kredita već bi to trebalo raditi paušalno. Druga novina je da će se na jesen na sajtu NBS pojaviti cenovnik taksa i naknada banaka.

U udruženju Efektiva smatraju da se time indirektno priznaje da su banke radile nesavesno jer sve češće gube sudske sporove koje su protiv njih pokrenuli klijenti.

"Dakle, to je ono na početku, kada klijentu isplaćuje kredit banka zadrži obično jedan do dva posto na ime izmišljenih troškova obrade kredita. Druga stavka koja je problematična je ta stavka za praćenje gde banka godišnje kvartalno ili polugodišnje u procentualnom iznosu na ostatak glavnice naplaćuje procentualno provizije", kaže Dejan Gavrilović iz Efektive.

Sajt Kamatica godinama objavljuje pregled ponude banaka i kamata koje nude za različite vrste kredita. Kažu da građanima zapravo ne nedostaju informacije o cenama, već znanje kako bi raščlanili kvalitet ponude. Narodna banka je naložila da se čak 19 stavki predoči klijentima pre podizanja kredita ali klijenti izgleda nisu baš najstrpljiviji.

"Klijent ne želi finansijsku edukaciju odnosno kredit, on ne želi u stvari ni taj kredit već ono što će sa tim kreditom da kupi i upravo smo mi na Kamatici pojednostavili to da se tu vide tri najednostavnije stvari. Koliko me košta da uđem u priču? Koliko ću da plaćam mesečno? Koliko ću to na kraju otplate da platim?", kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Transparentnijem poslovanju se ne protive ni banke koje ovih dana razmatraju dopis Narodne banke Srbije.

"Ja mislim da je to dobro za transparentnost tržišta i za razvoj neke poštene konkurencije, tako da mislim da time dobijaju i potrošači i banke i mi bankari podržavamo svaki dogovor koji vodi transparentnosti tržišta", navodi Branko Greganović, direktor NLB banke.

Inače bankama usled pada kamata u prvom tromesečju ove godine pao je i prihod za oko 2,4 milijarde dinara. U isto vreme povećani su prihodi od različitih taksi i nakanada za oko šest odsto kao i dobit.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 13. jul 2017, 11:58) - Markovljev [neregistrovani]

banka

Nažalost sistem zapadnih banki je stigao i u Srbiju a tamo je osnovna deviza odrati klienta koliko je to najviše moguće. Davna vremena da sam digao kredit sa kamatom od 7,5% i na kraju posle pet godina isplatio banci visinu kredita uvećanu za tih 7,5%. Danas banci najpre odplaćujemo kamatu na kredit a tek posle glavnicu pa nas kredit sa 10% kamate izadje skoro na dvostruki iznos. Sve su to privatne banke koje uzimaju neverovatan profit a i kada dodju (i pod takvim uslovima) do gubitaka države im pomažu da se oporave, tobože zbog interesa privrede.

(četvrtak, 13. jul 2017, 09:55) - anonymous [neregistrovani]

угледајте се на Мађарску

НБС објављује упутства и молбе а не обавезујуће инструкције? Односно, "требало би" и "препоручује се" а не "обавеза банке је" и "горње границе провизија и такси су". Док НБС на јесен објави препоручени ценовник такси и накнада, банке су већ ових дана објављују нове увећане ценовнике који ступају на снагу септембра ( изјасни се до септембра оћеш-нећеш). Забога банкама је због пада камата пао профит и то мора да се надокнади кроз разне провизије и наканаде ........ Држава само грађанима и обичној домаћој привреди откида уши на сваком кораку и све је стриктно и "нулта толеранција". 

(četvrtak, 13. jul 2017, 09:32) - Petar [neregistrovani]

Učinite državu jednostavnom i dostupnom običnim ljudima

Da li vi u NBS-u možete da predložite sledeće: Svi troškovi (kamata i ostali troškovi, koliko god da ih ima), moraju biti u sklopu kamate. Tako da ja koji nisam bankar, znam koliko me košta kredit. Znači, banka a ima kamatu 5%, banka b 5,1, banka c, 5,5, ne, još bude 3-5% nekih drugih troškova. Još jednom podvlačim, svi troškovi u procenat kamate.