Rusija u odbrani "kalašnjikova"

Rusija će preduzeti niz akcija kako bi zaštitila autorska prava za automatsku pušku "kalašnjikov", koju nelegalno proizvode desetine fabrika širom sveta, najavio je šef ruske državne kompanije za trgovinu oružjem Anatoli Isaikin.

Nelegalna proizvodnja te puške van Rusije izazvala je finansijske gubitke i nanela štetu brendu zbog lošeg kvaliteta kopija, koje, prema rečima Isaikina, ne mogu da se porede sa puškama proizvedenim u Rusiji.

"Kalašnjikov" je postao najrasprostranjenije oružje na svetu. Od početka serijske proizvodnje pre 60 godina, napravljeno je 100 miliona pušaka AK-47, ali je samo polovina njih prava, napravljena u Rusiji, naveo je britanski časopis "Indipendent".

Ovo oružje trenutno proizvodi još oko 30 stranih kompanija, rekao je Isaikin.

Kompanija "Rosoboroneksport", kojom upravlja Isaikin, nastojaće da potpiše ugovore sa drugim državama kojima će se zaštiti autorska prava za "kalašnjikov" i drugo rusko oružje.

Sovjetski Savez nije pridavao veliku pažnju zakonima o autorskim pravima, dajući licence za proizvodnju oružja svojim "satelitskim" državama u istočnoj Evropi i drugim delovima sveta. Iako te licence nisu važile nakon završetka "hladnog rata", proizvodnja se nastavila.

Kompanija "Ižmaš" u gradu Iževsk, koja proizvodi kalašnjikove, tek je 1997. godine dobila patent za to oružje, posle čega je počela da vrši pritisak na strane proizvođače da poštuju autorska prava.

Direktor kompanije "Ižmaš" Vladimir Grodetski rekao je da kompanija gubi oko 400 miliona dolara godišnje zbog fasifikovanja kalašnjikova.

Jedini legalan proizvođač te puške u inostranstvu je Venecuela, koja je potpisala ugovor o kupovini 100.000 pušaka i njihovoj licenciranoj proizvodnji.

Druge zemlje u kojima se proizvodi kalašnjikov, uključujući istočne evropske zemlje i Kinu, pokazale su spremnost da poštuju autorska prava ruske kompanije, ali smatraju da o tome treba razgovarati na nivou vlada.

Sovjetski Savez je snabdevao Kinu oružjem dok nisu postali rivali šezdesetih godina. Obnavljanjem prijateljskih odnosa početkom devedesetih godina, Kina je opet postala najveći kupac ruskog oružja, ali je poslednjih godina trgovina oružjem između dve zemlje smanjena.