Prvi vetropark u južnom Banatu pušten u rad

Kompanija "MK fintel vind" svečano je pustila u rad vetropark "La Pičolina" u Zagajici blizu Vršca, koji je ujedno i drugi ovakav objekat koji je kompanija izgradila, a prvi u južnom Banatu, saopšteno je iz ove kompanije.

Radi se o postrojenju ukupne instalisane snage od 6,6 megavata (MW), u čiju izgradnju je uloženo više od 10 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Probni rad vetroparka "La Pičolina" započeo je sredinom jula ove godine, kada je 1,5 miliona kilovat-sati električne energije poteklo ka Vršcu.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, u prisustvu zvanica i investitora, presecanjem vrpce zvanično je pustio u rad vetropark.

"Ponosan sam što u ovom i prethodnom mandatu Vlade Republike Srbije otvaramo drugi vetropark i što smo napravili značajan iskorak kao država i društvo u celini u pravcu daleko veće zastupljenosti obnovljive energije u našoj ukupnoj potrošnji", kaže Antić.

Ističe da je ovo samo početak i da se ovim objektom Srbija približava kapacitetu od 80 megavata energije iz obnovljivih izvora koji su izgrađeni u poslednjih nekoliko godina.

"U ovom trenutku imamo status privremenog povlašćenog proizvođača za još 12 elektrana na obnovljive izvore, čiji je ukupan kapacitet oko 485 megavata, što je izuzetno značajno. Srbija će bez ikakve dileme ostvariti svoje ciljeve. Mi ćemo se do 2020. približiti ili distići naš cilj od 27 odsto ukupne potrošnje iz obnovljivih izvora", istakao je Antić.

Izvršni direktor kompanija "Fintel energija", "Spa" i "MK fintel vind", Ticijano Đovaneti, rekao je da je zadovoljan što je realizacijom još jedne jako značajne investicije ova kompanija potvrdila svoju posvećenost očuvanju životne sredine, ali i strateške opredeljenosti razvoju na tržištu Srbije.

"Prva merenja vetra na ovom području započeli smo davne 2009. godine, kada ujedno i počinje razvoj projekta", podseća Đovaneti.

Vetropark već isporučuje čistu energiju hiljadama lokalnih porodica, kaže Đovaneti i napominje da energija vetra ne podrazumeva samo čistu i održivu energiju, već i radna mesta za celu lokalnu zajednicu.

Najavio je izgradnju još jednog vetroparka u blizini Vršca.

"Zahvaljujući naporima vlade koja je odobrila održiv program podsticaja kroz nov ugovor o kupoprodaji struje, u planu je izgradnja i velikog vetroparka isto u blizini Vršca, koji će otvoriti nova radna mesta na lokalnom nivou barem u naredne dve godine", najavio je Đovaneti.

Ukupna očekivana proizvodnja na godišnjem nivou je oko 20 gigavat-sati, što je dovoljno energije za oko 5.500 domaćinstava, navodi se u saoštenju.

Dodaje se da je projekat od početka pratio veliki broj srpskih kompanija, instututa, fakulteta, projektantskih kuća i državnih institucija, kao i "Unikredit" banka koja je finansirala deo projekta.

"Ovaj projekat smo podržali kreditima u ukupnom iznosu od 8,5 miliona evra. Naša banka je prepoznala značaj i potencijal koji leži u sektoru obnovljivih izvora energije i danas naš portfolio uključuje i mini hidro postrojenja i solarne elektrane, što govori u prilog naše spremnosti da i dalje pratimo investicije u ovom sektoru'', izjavila je Čila Ihas, predsednica Izvršnog odbora "Unikredit" banke u Srbiji.

Kompanija "MK fintel vind" krajem prošle godine otvorila je vetropark "Kula", koji je ujedno i prvi vetropark u Srbiji ukupne instalisane snage 9,9 megavata.

Takođe, kompanija trenutno radi na razvoju projekta vetroparka "Košava", koji će se nalaziti u okolini Vršca, ukupne snage 117 megavata, gde će u prvoj fazi biti investirano oko 50 miliona evra, navodi se u saopštenju.

broj komentara 3 pošalji komentar
(utorak, 04. okt 2016, 10:30) - Dragan Stanković - Stane [neregistrovani]

Kapacitet i cena

Izneti su podaci o kapacitetu ovog konkretnog izvora energije. Nije mi sasvim jasno koliko košta kilovatčas u odnosu na cenu dobijenu iz hidroelektrana ili termoelektrana.
Nemam ništa protiv ovog rešenja, mada ne bi bilo važno i da imam. Iskustvo kaže da čim se ne govori o ceni po jedinici, ukupna ulaganja ne znače mnogo kao informacija. Samo tri cifre su u pitanju (termoelektrana, hidroelektrana i vetroelektrana po kilovatčasu)... Ne bi smetao ni podatak o vremenu vraćanja ulaganja u ovakve objekte, ali takav podatak nisam siguran da postoji i da je na raspolaganju. Ovo su osnovni parametri.

(ponedeljak, 03. okt 2016, 21:58) - VL [neregistrovani]

Корист...

Корист је еколошка. Ваљда је битно шта удишемо.

(ponedeljak, 03. okt 2016, 19:00) - anonymous [neregistrovani]

oprezno

sa otvaranjem i financiranjem vetroelektrana i drugih obnovljivih izvora energije,jer je korist za drzavu i narod nikakva.Vetroelektrene zapsljavaju mali broj ljudi,sva oprema je uvozna,a troskove koristenja pdmiruje drzava.Koja je korist za Srbiju.?Zato je velika odgovornost na Ministarstvu pod kojim uslovima ce dozvoliti izgradnju vetroelektrana.Dugorocno moze inati velike posljedice po energetsku i budzetsku situaciju u Srbiji.