Kako do novih silosa za skladištenje pšenice?

U godini u kojoj je pšenica dobro rodila, što je dodatno smanjilo njenu cenu, postavlja se pitanje hoće li biti mesta gde će moći da sačeka bolje tržišne uslove. Zbog malverzacija u sistemu javnih skladišta, država je pooštrila kriterijume za licenciranje, pa je broj zainteresovanih privatnih silosa za ulazak u ovaj sistem spao sa desetak na tek nekoliko.

Poljoprivrednici traže da im država obezbedi 70 umesto 40 posto novca koliko sada vraća onima koji ulažu u skladišta na sopstvenim gazdinstvima.

Sistem javnih skladišta nije položio ispit, kažu poljoprivrednici. Silosi u Velikoj Plani i Rumi su previše udaljeni od većine farmera. Njihova udruženja kažu da, i kada je bilo dovoljno silosa u sistemu javnih skladišta, uglavnom nisu poslovali fer.

"Formiraju svoju cenu i daju nam koliko hoće, ako ne prihvatimo oni nam odbijaju jedan posto ulaz jedan posto izlaz i tu su još mnogi odbitci. Kada imamo svoja skladišta mi držimo svoju robu i tražimo za tu robu koju hoćemo cenu ako možemo da ostvarimo tu cenu prodajemo ako ne možemo ne prodajemo", kaže poljoprivrednik Jovica Jakšić.

I na mestu sa koga se prati rod i trgovina žitaricama, čuje se da postojeći sistem javnih skladišta nije podsticajan za ratare.

"Mislim da bi država trebalo da preduzme mere da sufinansira izgradnju novih silosnih kapaciteta u krajnjoj liniji kako je to uradila administarcija AP Vojvodine koja je to najavila od sledeće godine da sufinansira izgradnju novih silosnih kapaciteta", kaže Žarko Galetin iz Produktne berze Novi Sad.

U Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije predlažu i ovakvo rešenje.

"Ima još jedna dobra ideja, da skladišta na koja država ima hipoteku budu na određen način dostupna poljoprivrednicima koji bi trebalo da se udruže u neku vrstu ortačkih udruženja ili zadruga da na takav način u sezoni koriste ta skladišta i da ne budu predmet grubog čerupanja", kaže predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu Marijan Rističević.

Rističević objašnjava da nije zakazao sistem već kontrole nadležnih inspekcija.

Zajedno sa sistemom javnih skladišta, država je 2009. osnovala i kompenzacioni fond. Ideja je bila da poljoprivrednicima nadoknadi štetu u slučaju da do nje dođe. Ipak već dve godine od osnivanja u fondu je došlo do problema. Ne samo zbog nerešenog pravnog statusa već i zbog brojnih malverzacija.

Do zloupotreba je dolazilo tako što su pojedini vlasnici velikih silosa drugim firmama u njihovom vlasništvu izdavali robne zapise. Garanciju o određenoj količini žita koju niko nije kontrolisao a na osnovu koje su od banaka dobijali kredite i do nekoliko miliona evra.

Budući da krediti nisu vraćeni a da je roba iz silosa prodata trećem licu, na odgovornost je pozvan kompenzacioni fond, odnosno država, koja sada treba da isplati banke, pa je ovaj slučaj pokrenula pred sudom.

U skupštinskom odboru za poljoprivredu kažu da su ovakvi ugovori ukinuti na njihovu inicijativu.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">