Penzije neće biti 200 evra

Penzije neće biti izjednačne na 200 evra za sve one koji se budu penzionisali posle 65. godine. Te navode demantovalo je Ministarstvo privrede, uz obrazloženje da je njihov predlog pogrešno protumačen. Ministarstvo rada koje vodi lider stranke penzionera Jovan Krkobabić, kako je rečeno, radi na nastavku reformi penzionog sistema koja ne predviđa takve mere i poručuju da stečena prava, kao što su penzije, niko neće dirati.

Ne prođe dan, a da se se ne povede polemika o nekom refromskog potezu iz Ministarstva privrede. Ovog puta preneto je da se ima u planu izjednačavanje penzija i to na 20.000 dinara, što je, kako su izračunali, dovoljno mesečno za život, a što je model koji se primenjuje u Kanadi. 

"Potpuno je netačno da će svim budućim penzionerima penzije biti samo 200 evra mesečno i nikome ne pada na pamet da dira u stečena prava penzinera. Mi smatramo da u okviru penzione reforme i uvođenja univerzalne socijalne zaštite, čak i ako neko nije imao dan radnog staža, kada dođe u godine za penziju, humano društvo treba da mu obezbedi primanja koja su dovoljna za život i egzistencijalne potrebe", navodi Ministarstvo privrede.

Danas, prosečno penzioneri primaju 25.800 dinara. Najveće penzije od 45.700 imaju vojni penzioneri. Penzioneri samostalnih delatnosti imaju 25.150 dinara, a starosna odnosno invalidska penzija je 13.221 dinar. Najniža penzija je poljoprivrednika i iznosi 10.250 dinara.

Na najavu da bi se primanja najstarijih mogla izjednačiti na 20 hiljada, reagovala je i stranka penzionera. Momo Čolaković iz PUPS-a kaže da je to neprihvatljivo za stranku kao i za penzionere.

"Ja lično mislim da do toga nikada ne može doći, znaju se stečena prava i nijedna reforma ne može ugroziti ta stečena prava i drugo nijedna reforma ne sme da dozvoli da pod nepovoljnijim uslovima idu oni koji će doći u penziju", rekao je Čolaković.

Stručnjaci navode da je reforma penzionog sistema neophodna i da je potrebno da se ubrza.

Ekonomista Hasan Hanić kaže da reforma treba da ide u pravcu rešenja smanjivanja odnosa dela izdataka iz budžeta za penziju i rasta BDP-a, pomeranja starosne granice za odlazak u penziju sa 58 na 60, izjednačavanja uslova za odlazak žena i muškaraca u penziju i uvođenja određenih penala za prevremeni odlazak u penziju.   

Visina penzije nije jedina muka u Srbiji. Čak 200 hiljada radnika nema povezan radni staž, a upola manje, 100 hiljada radi, a za njih se ne uplaćuje penziono osiguranje. To bi takođe trebalo da bude rešeno reformskim merama Vlade, ali usaglašenim.