Dug spisak poreskih dužnika

Poreska uprava je objavila pet spiskova sa 1.500 preduzeća koja su najveći dužnici. U protekla tri meseca, ukupan dug je smanjen i iznosi 378 milijardi dinara. Međutim, dug preduzeća koja su aktivna je uvećan - delom zbog toga što je spisak dužnika proširen, a delom i zbog toga što su na listu vraćena preduzeća iz namenske industrije, u kojima u međuvremenu nije došlo do planirane reorganizacije.

Sa više od šest milijardi dinara neplaćenih poreza i doprinosa, listu dužnika sada predvodi "Zastava oružje".

"Simpo" je i dalje na nepopularnom spisku, jer konverzija kapitala u državnu svojinu još nije završena.

Slede "Sloboda" Čačak i "Krušik" Valjevo sa dugovanjima od više od dve milijarde dinara. Nešto manje duguje PPT "Namenska" iz Trstenika.

Oko 300 preduzeća i institucija sa tog spiska poreznicima je dužno 44,5 milijarde dinara.

Više od 90 odsto njih je već blokirano, a takvu sudbinu fabrike iz sektora namenske industrije trebalo bi da izbegnu.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić kaže da je Vlada odlučila da se dug tih fabrika reši ili konverzijom ili na neki drugi način.

"Pošto to godinama traje i nije okončano, faktički nije doneta odluka o restrukturiranju, mi smo ih vratili na spisak aktivnih. Ti dugovi su ogromni. Ne radimo im prinudnu naplatu baš zbog zaključka Vlade po kome bi ti dugovi trebalo da se reše na drugi način", objašnjava Kostić.

Čak 20 komunalnih preduzeća sa prethodnog spiska nije na novom, jer su prihvatili otplatu duga na rate.

Međutim, zaječarska "Kraljevica", koja je nedavno, protestujući, komunalni otpad istovarila ispred tamošnje poreske filijale, to nije učinila.

Ukupan broj preduzeća iz javnog sektora, pa čak i institucija na novom spisku je veći.

Dugovi zbog lošeg računovodstva

U Poreskoj upravi veruju da su domovi zdravlja, bolnice pa čak i Ministarstvo inostranih poslova, na njega dospeli zbog sopstvene loše administracije.

"Njihovi račuvodstveni centri su popunjavali prijave i sebe zaduživali na jedan račun, a uplaćivali na druge, tako da su na nekim računima u pretplati, a na drugima u minusu", objašnjava pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić.

Ekonomisti procenjuju da će naplata poreza biti sve teži posao, ali bi nultu poresku disciplinu trebalo zadržati. Na državi je da nađe način kako da pomogne preduzećima.

Ekonomista Mališa Đukić smatra da bi likvidne kompanije, kao i slabo likvidne ali solventne kompanije, trebalo da dobiju neku vrstu pomoći, bilo kroz fiskalnu politiku, odnosno neku vrstu pomoći Ministarstva finasija, ili monetarnu politiku.

Poseban problem su firme u stečaju, koje duguju najviše, čak 235 milijardi dinara. Predvode ih banke u stečaju, koje su u tom statusu duže od decenije.

Što se poreskog zakona tiče, taj dug bi već zastario, međutim, sve dok je firma u stečaju, to nije moguće.