Koliko para, toliko ljubaznosti

Trgovci u Srbiji imaju najviše sluha za potrebe potrošača, pokazalo je istraživanje hrvatske kompanije "Heraklea" kojim je obuhvaćeno šest zemalja nekadašnje Jugoslavije. Ostalim karakteristikama prosečnog srpskog trgovca, međutim, građani nisu zadovoljni.

Da susret prodavca i kupca ne bi bio poslednji važno je da se mušterija oseti dobro i dostojanstveno, bez obzira na to koliko planira da potroši.

Oni kojima je bavljenje trgovinom privremeno rešenje do pronalaženja željenog posla, po pravilu su nezadovoljni i nezainteresovani za potrebe kupaca, ne znaju osnovne trgovačke lekcije o ljubaznosti i pružanju informacija o proizvodu, kažu zaštitinici potrošača. Zbog toga, tvrde, Srbija nema trgovce, već samo prodavce.

"Mi smo nekada imali škole za trgovce koje su trajale dve godine, naravno to nije bio fakultet, ali su ljudi bili obrazovani, posebno oni koji su prodavali tehniku, oni koji su prodavali tekstil i oni koji su prodavali prehranu, tako da je potrošač u svako doba znao kako da se obraati i da dobije odrđeno obaveštenje od trgovca, mi to sada na žalost nemamo", kaže Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.

Predlažu uvođenje takve obuke bez koje se do posla u trgovini ne bi moglo. Ne može se ni bez redovnog opipavanja pulsa tržišta.

Martina Petrović iz "Delezove" službe odnosa sa javnošću kaže da je srpsko tržište  specifično pre svega zbog visoke inflacije i velikog broja penzionera i zbog toga što su potrošači navikli da kreditiraju svoje kupovine.

Bilo bi bolje kada bi njihovu ponudu krojila veća konkurencija, koje za sada nema, a ne opadanje kupovne moći građana, procenjuje novinar Politikinog dodatka Potrošač.

"Imamo jednog velikog srpskog trgovca, veliki trgovinski lanac koji je suočen sa jednim malim padom prodaje, ali ne toliko drastičnim, koji nema razloga za brigu jer nije došla velika svetska konkurencija. Sa druge strane su mali trgovci koje je jako pogodio pad prometa, koje jako ugrožava konkurencija velikih lanaca i koji mnogo više imaju problema i gledaju da izađu u susret potrošačima", kaže Stefan Despotović.

Ni pristupačne cene, popusti, promocije i pokloni, nisu uspeli da promene profil prosečnog srpskog kupca, koji u kupovinu ide sa spiskom, najviše gleda cene, voli poznate brendove, ali ih sve više zamenjuje drugim, jeftinijim.