Čitaj mi!

Fiskalni savet: Nedovoljne uštede u budžetu

Linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto ostvaruju se osetne uštede, smatra Fiskalni savet. Međutim, smanjenje penzija, smatraju, nije dovoljno. EPS je najveća opasnost po javne finansije, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Fiskalni savet Srbije ocenio je da su zarade u javnom sektoru smanjene na dobar način, ali da nivo umanjenja penzija nije dovoljan.

Prema oceni Fiskalnog saveta, linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto ostvaruju se osetne uštede, ali to još neće biti dovoljno da se u kratkom roku uspostavi održivi nivo državnih izdvajanja za zarade.

"Doslednom primenom drugih mera, pre svega smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, u naredne tri godine mogao bi da se dostigne održiv nivo izdvajanja iz budžeta za plate", naveo je Fiskalni savet u saopštenju podeljenom novinarima.

Fiskalni savet je naveo i da nivo umanjenja penzija nije optimalan jer se dobijaju relativno male uštede.

"Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira", navodi se u saopštenju.

Fiskalni savet je istakao da je smanjenje plata i penzija prvi korak za izbegavanje krize javnog duga, ali da je uz to neophodno i rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka, smanjenje sive ekonomije i sprovođenje strukturnih reformi.

"Rastući fiskalni deficit i javni dug ukazuju na to da je trenutno stanje javnih finansija u Srbiji neodrživo. Dodatni problem koji preti da potpuno uništi javne finasije Srbije je neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka", naveo je Fiskalni savet.

Zbog svega toga, dodaje se, potreban je potpuni zaokret u vođenju fiskalne politike, ali i upravljanju javnim preduzećima i bankama jer je alternativa kriza javnog duga, a to znači pad BDP-a od oko 10 odsto, visoka inflacija, depresijacija dinara i veliki pad životnog standarda.

Fiskalni savet je naveo da usvojeni rebalans ukazuje na to da će stvarni deficit budžeta Srbije u 2014. iznositi oko 300 milijardi dinara, iako je u samom rebalansu prikazana njegova znatno manja vrednost.

Rebalansom budžeta formalno je predviđen deficit od 225 milijardi dinara, ali on uključuje sve troškove koje država ima usled lošeg poslovanja javnih preduzeća i državnih banaka i neke rashode koji se finansiraju iz projektnih zajmova.

Navodi se i da su rebalansom budžeta za 2014. znatno povećani rashodi za različite subvencije, što u pojedinim slučajevima može biti veoma opasno.

Povećanje subvencija je posledica lošeg planiranja, ali i pojave novih rashoda za te troškove tokom godine, naveo je Fiskalni savet i dodao da i pored toga što je država ostala dužna bankama oko osam milijardi dinara po osnovu realizovanih subvencija za kredite za likvidnost, kao i 1,6 milijardi dinara reciklerima, taj dug nije bio uključen u budžet.

Fiskalni savet smatra da bi prilikom izrade budžeta za 2015. godinu trebalo da budu uključeni svi rashodi države i da budu jasno prikazani.

EPS je "najveća opasnost po javne finansije"

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je vrlo skeptičan u vezi sa procenom da je realno očekivati da javna preduzeća u budžet uplate 150 miliona evra iz dobiti.

Petrović je ukazao da najveća javna preduzeća, kao "Srbijagas", prave gubitke, a "Elektroprivreda Srbije" je na ivici da počne da uzima pare iz budžeta.

Prema njegovim rečima, EPS je "najveća opasnost po javne finansije" zbog gubitaka koje pravi, a koji bi mogli da se prevale na budžet što javne finansije neće moći da izdrže.

Petrović je ukazao da bi to bio veći problem i od "Srbijagasa", koji budžet neplanirano košta više od devet milijardi dinara.

Možda bi novac u budžet, smatra Petrović, mogao da uplati "Telekom Srbija", ali i tom preduzeću stalno pada vrednst, te bi ga zato, kako je ocenio, trebalo prodati.

Međutim, napomenuo je Petrović, prodaja "Telekoma" ne bi rešila problem budžetskog deficita, nego bi privremeno popunila "rupu", nakon čega bi deficit nastavio da raste.

broj komentara 15 pošalji komentar
(utorak, 28. okt 2014, 19:35) - anonymous [neregistrovani]

Ako je

Ako su državna institucija, tim pre treba da se solidarišu sa državom. I njih kači smanjenje plate, ali nedovoljno, pa može još da se smanji, jer od radničkog minimalca i od penzije od 20.000 dinara više nema šta da se smanjuje. Doktor nauka ne dobija platu za zvanjem, niti dobija platu zato što godinama grejao stolicu, već dobija platu za učinjenim radom. A u ovakvoj krizi doktor nauka baš i nema šta puno da radi, budimo realni. Stoga ta visoka plata je potpuno neopravdana. A takođe ako je neko doktor, ne znači da ima dva želudca, pa može da opstane kao i svaki normalan građanin od malih prihoda. Jer ako propadne država zbog pohlepe, ni ovo malo neće imati. Sto put da se zove neko doktor. I kako će tek ondak moći preživeti?

(utorak, 28. okt 2014, 13:00) - anonymous [neregistrovani]

www

bezi i ne okreci se sine.

(utorak, 28. okt 2014, 11:50) - anonymous [neregistrovani]

prosto

oni su drzavna institucija, I njih kaci smanjenje plata. meni nije jasno zasto ljudi stalno govore "neka se oni odreknu", a zasto bi? zasto bi neko ko je doktor nauka, ko je ucio I grejao stolicu godinama, radio za dzabe?
budimo realni

(utorak, 28. okt 2014, 11:47) - anonymous [neregistrovani]

o da

jeste predlozio, jos pre godinu dana

(utorak, 28. okt 2014, 09:14) - Joca [neregistrovani]

Istina

Preovladava misljenje lako je fiskalnom savetu da deli lekcije,neka se uhvate u kostac sa stvarnim stanjem.Ali primera radi da juce nisam gledao izvestaj fiskalnog saveta ne bih saznao da je rebalansom budzeta predvidjena subvencije GSP Beograd.Prvi put republika finansira lokalna javna preduzece.
Jel to uspeh Beogradske vlade.I ovaj deo rebalansa niko nekomentarise, a to je veca usteda neko sve penzije.

(utorak, 28. okt 2014, 07:52) - anonymous [neregistrovani]

na dve stolice

A šta sa onima koji žive i od poljoprivrede i državne službe ili sa onima gde svaki član porodice radi.

(utorak, 28. okt 2014, 07:17) - anonymous [neregistrovani]

postene namere

Zasto fiskalni savet nije predlozio povecanje PDV na nivo kakav je u Sloveniji ili pak u Hrvatskoj a ne na smanjenju stecenog prava na zaradjene penzije. To je solidarnije i ako hocemo i humanije.

(utorak, 28. okt 2014, 00:42) - Владо [neregistrovani]

Математика...

Да се више не играмо мачке и миша, да нешто појаснимо. Економска снага једне државе су сви њени плусеви и минусеви, зараде и дуговања свих, и грађана и предузећа, приватних и државних. Ако ЕПС има губитак, то значи да неко краде струју и не плаћа је. ЕПС има минус у том случају, а онај који није платио има плус, пошто су му паре остале. Са становишта државе, ако је рачун нпр. 100 000 динара, за ту суму је ЕПС у минусу, а онај који није платио у плусу. Ако плати, он је у минусу, а ЕПС у плусу. И, шта је то промијенило са становишта државе? Ништа, ово је само кукање како би се ЕПС продао, а кад се прода, довиђења државо! А када дође странац и зараду почне да износи, све ће бити под конац, а сви ми ћемо да плаћамо и он ће да се богати. Људи, прст на чело, то је проста математика. Што странац не дође па направи нову хидроцентралу или термоелектрану?

(ponedeljak, 27. okt 2014, 22:31) - anonymous [neregistrovani]

Radi istine

Steceno pravo,kao sto su penzije,ne moze se menjati,ukidati ili bilo sta slicno.
Ukoliko se gazi Ustav zemlje onda moze!?
Onima koji u domacinstvu primaju vise penzija ili plata,smanjenje nece ciniti veliku stetu,ali tamo gde jedan penzioner izdrzava sebe,svoju decu i unucad, ne znam?
Mozda nesto vise o tome moze da nam kaze Fiskalni Savet?
Naravno,on se verovatno ne bavi tim pitanjem,odnosno nije nadlezan.

(ponedeljak, 27. okt 2014, 19:38) - anonymous [neregistrovani]

Савет

Не верујем да је фискални савет непотребна институција. Ко ће онда непристрасно рећи какво је стварно стање наших финансија. Уколико кажу да је потребна нека реформа, онда одмах ићи у том правцу.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">