Protivgradne mreže, višestruka zaštita

Protivgradne mreže, osim što štite voće od grada, velika su prepreka najezdi insekata i zaštita su od jakog Sunca. Voćari kažu da je bolje imati jedan hektar pod mrežama nego 15 hektara bez njih.

Voćari sa ozbiljnim proizvodnim planovima tu proizvodnju ne mogu da zamisle bez protivgradnih mreža. Osim što štite voće od grada, velika su prepreka najezdi insekata i zaštita su od jakog Sunca. Procenjuje se da je u Srbiji natkriveno tek oko hiljadu hektara voćnjaka - najviše jabuke, kruške i breskve.

Miroslav Nikolić u Balosavi nadomak Gruže ima jedan od najsavremenijih voćnjaka u Srbiji. Svojih pet hektara pod jabukom i nektarinom natkrio je protivgradnim mrežama i obezbedio zalivnim sistemima. Ističe da intenzivna proizvodnja voća nije nimalo jeftina i da je bolje imati jedan hektar pod mrežama nego 15 hektara bez njih.

"Voćarstvo jeste profitabilna grana u Srbiji, vidi se na našem porodičnom primeru, u trećoj godini imamo i preko 60 tona prinosa po hektaru jabuke i 25 tona nektarine", priča Miroslav.

Prema njegovim rečima, Srbija ima velike potencijale i uslove za odlične rezultate.

"Jedna porodica po uzoru na evropske voćare, sa četiri do pet hektara intenzivnog zasada može jako dobro da živi, čak i iznad proseka u Srbiji", kaže Miroslav.

I njegov komšija Marko planira da na svojih 20 ari intenzivira proizvodnju, ali tek pošto je već imao štetu od grada.

"Postavljeni su već stubovi za protivgradnu mrežu, urađen zalivni sistem kap po kap, planiramo da ove godine ako dozvole vremenski uslovi ili sledeće godine postavimo protivgradnu mrežu i da zastitimo rod od grada kao sto se desilo ove godine", kaže Marko Aćimović iz Grebovca.

Cena postavljanja protivgradnih konstrukcija je od devet do 18.000 evra po hektaru. Ona zavisi od oblika parcele, međurednog odstojanja, visine i vrste stubova.

"Optimalno je da se sa zasnivanjem zasada postavi i protivgradna mreža, ali u slučaju da, pošto je to za prosečnog proizvođača velika investicija, onda bar pre prvog velikog roda. Naravno nikad nije kasno, ona može da se postavi i u starijim zasadima", objašnjava Dragan Radivojević sa poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Protivgradne mreže dobijaju na značaju, naročito poslednjih godina. Osim zaštite od grada, visokih temperatura i insekata veliki efekat daju kod iskorišćenja pesticida. Primena svih ovih agromera dovodi do sigurne proizvodnje, zdravog i kvalitetnog roda i što je najbitnije sigurnog kupca i dobre cene proizvoda.

broj komentara 0 pošalji komentar