Čestitke za Kurban-bajram

Glavni beogradski imam Mustafa Jusufspahić pozvao je muslimane u Srbiji da i posle sutrašnjeg praznika Kurban-bajram pokažu spremnost na žrtvu čineći dobro drugim ljudima.

"Pomozimo našoj braći i komšijama u Kraljevu koje je zadesila nevolja. Budimo onakvi, kako Kuran časni od nas traži, požrtvovani, doročinitelji, jer pojam vernika podrazumeva akciju dobročinstva. Neka naši blagdani Kurban-bajrama proteknu u duhu islamskih vrednosti, umerenosti srednjeg puta i isticnju blagoslova vere i dobročinstva", rekao je Jusufspahić.

Portparol Mešihata Sead Šaćirović pročitao je vernicima čestitku glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića.

"Jedinstven simbol hadža je neophodan muslimanima radi svojih duhovnih i kulturnih vrednosti, jedinstvo na univerzalnim ljudskim vrednostima potrebno je građanima svih vera. Kurban i požrtvovanost temelj su dobrog dela prema drugima. U tom svetlu Bajrama, mubarek olsun svim muslimanim Sandžaka, Srbije, Balkana, Evrope i sveta", rekao je Šaćirović. 

Kurban-bajram ili Hadži-bajram, najznačajniji je praznik u islamu koji simbolizuje prinošenje žrtve, a proslavlja se četiri dana.

Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva - Bajram namaz.

Kurban-bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće Kabi u Meki.

Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.

Običaj hodočašća svetih mesta poznat je i u preislamskoj Arabiji, kao i među semitskim narodima.

Praznik se zove Kurban-bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče) što znači približavanje bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.