Međunarodni dan maternjeg jezika

Članice Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, UNESKO, 21. februar proglasio je Međunarodnim danom maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.

U Srbiji Dan maternjeg jezika obeležava se u Tršiću, rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića, a u Kovačici će, tim povodom, biti otvorena izložba slikara naive.

Programom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika predviđeno je da u ponedeljak, 22. februara, u svim osnovnim školama u Srbiji na prvom času maternjeg jezika bude pročitana poruka generalnog direktora UNESKO-a Irine Bokove.

U svetu se govori oko 6.000 jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja 21. veka više od polovine, čak i do dve trećine će odumreti.

Svake dve nedelje ugasi se po jedan jezik. Osnovno za preživljavanje jezika je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama, medijima, podseća profesor Ranko Bugarski.

Status maternjeg jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, dugo nije menjan.

"U skandinavskom modelu imate po sedam ili osam časova nedeljno. U Grčkoj imate bezmalo devet časova. Kod nas je to od prvog do petog razreda pet časova nedeljno, od šestog do osmog četiri časa nedeljno, u srednjoj školi, gimnazijama najčešće četiri časa,dok je u stručnim školama još zapostavljeniji", rekao je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Veljko Brborić.

Slab nivo jezičke kulture 

U svetu oko 12 miliona ljudi govori srpski jezik, koji je standardizovan, sa gramatikom, rečnicima, institucionalnom podrškom.

Prema Brborićevim rečima, potrebno je da i ukupna literatura bilo udžbenička bilo priručna, a bilo i ona obavezujuća, povremeno doživi izvesne dopune, manje izmene, izvesne korekcije.

"Jezik je živa kategorija, jezik se razvija i sve to treba pratiti, ni tu ne preterujemo, naime to je zadatak prosvetnih vlasti, da organizuju povremeno inoviranje", istakao je Brborić.

Lingvisti upozoravaju da je nivo jezičke kulture i pismenost veoma slab i da ima dosta verbalnih ispada.

"Prvo nije dovoljno razvijena svest da se jezik neguje, da se jezik čuva i da se o tome vodi računa, i naravno tu je i veliki zadatak medija, oni jesu i reper i govorne kulture i ukupnog izražavanja", naveo je profesor.

U Srbiji živi više od 30 nacionalnih manjina koje govore isto toliko jezika. Zakonom im je zagarantovana upotreba maternjeg jezika.

Uspešnija nastava na srpskom 

Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da je jedan od najvažnijih zadataka  ministarstva što uspešnije i kvalitetnije sprovođenje nastave na srpskom jeziku u dijaspori.

Rekao je da je očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma ključ za očuvanje nacionalnog identiteta našeg naroda u rasejanju.

Naveo je da je sveobuhvatan i delotvoran način da se poboljša i osavremeni učenje maternjeg jezika u dijaspori izrada interaktivnog veb portala čije je pokretanje jedan od prioriteta u radu Ministarstva za dijasporu . Pozvao je kompetentne stručnjake u ovoj oblasti, da se uključe u taj projekat i dostave ministarstvu svoje predloge i sugestije.

Najavio je i da će resorno ministarstvo nastaviti da širom sveta distribuira udžbenike i bukvare da bi deca u dijaspori učila srpski jezik.

"U 2010. godini biće realizovan projekat "Mala biblioteka" za decu u dijaspori kojim je planirano da se deset odsto uveća nabavka i distribucija udžbenika, knjiga, i didaktičkog materijala za učenje srpskog jezika u odnosu na prošlu godinu", rekao je Srećković.