Kako da mali gradovi i sela postanu dobra mesta za život iz kojih mladi neće želeti da odu

Sve praznija sela i manji gradovi, posebno na jugu i istoku zemlje, i sve tesniji Beograd koji jedini sa Novim Sadom i Novim Pazarom beleži porast broja stanovnika, dugoročno je loš scenario.

Otvaranje novih radnih mesta i pomoć za svako novorođeno dete na kojima država radi jesu dobre mere, ali ne i dovoljne. Mali gradovi moraju da postanu dobra mesta za življenje iz kojih građani neće želeti da odu i to je, pre svega, posao lokalnih samouprava.

U Novom Pazaru u ovogodišnjem budžetu planirano je 10 miliona dinara za projekte koje predlože i izaberu građani.

"Upravo putem ankete gde građani biraju projekte. Imaju priliku da predlože sami projekte i prva tri projekta koja dobiju najviše glasova, Grad Novi Pazar budžetskom linijom izdvaja sredstva za realizaciju tih projekata", kaže Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara.

Užice je takođe jedan od pionira dobre prakse uključivanja građana kroz program lokalnog partnerstva "Udružimo se".

"To su u stvari uglavnom projekti koji se odnose na uređenje manjih javnih površina, igrališta, terena, prilaza za osobe sa invaliditetom. Na 45 različitih lokacija u našem gradu realizujemo te projekte gde je učešće za te projekte uzelo negde oko 6.000 naših sugrađana", navodi Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica.

Višegodišnji partner na takvim projektima, švajcarska vlada ove godine podržava 15 lokalnih samouprava sa 40 miliona dinara, same lokalne samouprave iz budžeta izdvajaju 60 miliona dinara, a i sami građani su pozvani da daju doprinos bilo kroz donaciju bilo kroz rad.

"Sa tim malim projektima ćemo videti da li smo uspeli to da uradimo zajedno i onda možemo i sve druge velike priče da diskutujemo", poručuje Aleksander Grunauer "Helvetas".

Pored zelenih površina građanima je važna i dostupnost usluga, imajući posebno u vidu da je oko 70 odsto procedura na nivou lokalnih samouprava.

"Možemo da pričamo i o tome kako se obavljaju komunalne delatnosti koje su od vitalnog interesa za građane Srbije, kako se sprovodi gradski prevoz i šta tu koncept pametnih gradova koji se opet zasniva na digitalizaciji i na velikom broju senzora može da uradi da se smanje troškovi pružanja tih vitalnih usluga", ističe Dušan Vasiljević, direktor za preduzetništvo i investicije Naleda.

U Naledu upozoravaju, a na to ukazuju i predsednici opština, da će u narednom periodu sve aktuelniji problem biti manjak radne snage i da već sada, kada bi u lokalnu sredinu došao jedan ili dva velika investitora, veliki problem bio da se pronađu radnici za te fabrike.