Kako Srbin da uspe u Aziji

I na istok i na zapad – ovako bi uskoro trebalo da glasi slogan izvoza domaće IT industrije. Više od 90 odsto izvoza ovog sektora ide u Evropu i SAD, a velike su mogućnosti za izlazak na tržišta jugoistočne Azije i Japana koja su veoma napredna po korišćenju IT tehnologija.

"Ako pričamo o Jugoistočnoj Aziji, gde imamo skoro 700 miliona ljude i gde se samo u Indoneziji troši 80 milijardi na digitalne usluge, mi u tih desetak zemalja imamo manje od 15 miliona izvoza. Ako smo pokazali da izvozeći u Severnu Ameriku i Evropu znamo da se bavimo tim poslom, onda je naše da iskoristimo priliku i da se diversifikujemo na tržišta koja su vibrantna, ne samo po populaciji nego i ekonomski", navodi Nebojša Bjelotomić iz Inicijative "Digitalna Srbija",

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović ukazuje da svako tržište nosi svoje specifičnosti i zahteva određena znanja – kako plasirati, kako doći do krajnjeg potrošača, kako doći do neke kompanije koja je zainteresovana za vašu kompaniju.

"Mislim da će ovaj program 'Nindža', koji se baš ovako super zove, ljudima iz startap zajednice pomoći da se pripreme za azijsko tržište", rekla je Begovićeva.

Da učenje programiranja od 5. razreda osnovne škole u našoj zemlji i povećan broj IT smerova u srednjim školama i fakultetima daje pozitivne rezultate pri formiranju tehnoloških stručnjaka, primetili su i iz Japanske agencije za međunarodnu saradnju.

"U septembru je premijerka Brnabić posetila Japan i sastala se sa ministrom za digitalizaciju Japana. Obe vlade su saglasne da je saradnja iz oblasti digitalizacije veoma važna. Mi podržavamo Srbiju na tom putu", kaže Masahiro Ueki, glavni zastupnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju na Balkanu.

Konferencija je održana u okviru "Nindža" tromesečnog programa namenjenog startapovima u fazi intenzivnog razvoja. Ove godine domaći IT sektor ostvario je izvoz od 2,5 milijardi evra, a većim izvozom na tržišta Azije i Bliskog istoka prihod može biti i znatno bolji.