Isplata obveznica za oduzetu imovinu – šta je država do sada vratila

Srbija je emitovala državne obveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu vlasnicima nakon Drugog svetskog rata, kojima su regulisane obaveze države u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Strahinja Sekulić istakao je za RTS da je Agencija za restituciju donela rešenje kojim je obavezala državu da isplati ukupno 137 miliona evra i da se taj iznos odnosi na akontaciju i na obveznice.

"Taj postupak i dalje traje, a maksimalan iznos obeštećenja koji je Republika Srbija odredila je dve milijarde evra tako da će svake godine biti doneta rešenja na osnovu kojih će biti isplate. Iznosi do 1.000 evra se odmah isplaćuju", rekao je direktor Agencije.

Poslednja obveznica 13. januara 2035.  

Obveznice dospevaju na naplatu jednom godišnje, imaju kamatu od dva posto i to su, ističe Sekulić, vrlo kvalitetne državne obveznice.

"To neće biti jedina isplata u toku ove godine po osnovu obeštećenja, u martu će biti akontacija. Maksimalni rok dospeća je 12 godina, a agencija će rešenja donositi u naredne četiri godine", navodi Sekulić.

To znači da će poslednja obveznica biti isplaćena 13. januara 2035. godine.

Direktor agencije kaže da je naturalna restitucija manje-više završena, da je ostalo još nešto poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini.

Dva računa za obeštećenje

Objašnjava da su potrebna dva računa da bi se primila obeštećenja.

"Prvi je klasičan račun koji svi imamo, to je za akontaciju. Drugi je račun kod Centralnog registra i otvara se kao namenski račun. To su veće brokerske kuće i banke", rekao je Sekulić.

Svi podaci na koji način se mogu otvoriti računi, stranke mogu nogu naći na sajtu Agencije za restituciju.

I onima koji nisu otvorili račune, agencija pomaže da taj problem reše. 

Šta je sve do sada vraćeno 

Agencija za restituciju je dužna za izvršenje restitucije po osnovu tri zakona –  građanska restitucija, vraćanje imovine crkvi i verskim zajednicama i otklanjanje posledica Holokausta na teritoriji Srbiji.

"Najveći obim je bio u građanskoj restituciji, i tu smo uspeli da vratimo preko 7.725 objekata površine 574.000 kvadratnih metara, građevinskog zemljišta 640 hektara, šumskog zemljišta 6.600 hektara i preko 90.000 poljoprivrednog zemljišta", rekao je Sekulić. 

U crkvenoj restituciji je, navodi, vraćeno ukupno 161.000 od čega je 29.000 poljoprivredno zemljište, 32.000 šuma i šumskog zemljišta i 107 hektara građevinskog zemljišta.  Vraćeni su i objekti površine 97.000 kvadratnih metara.

Po zakonu o posledicama Holokausta vraćeno je 127 objekata površine 13.897 kvadratnih metara, 3.146 hektara poljoprivrednog zemljišta i 1.955 kvadratnih metara gradskog građevinskog neizgrađenog zemljišta. 

"Svaka restitucija i svaki proces mora da se odvija u okvirima ekonomske raalnosti. Ono što je definisano zakonom se izvršava. Neka obećanja, neke nerealne projekcije ne bi ništa dobro donele za postupak restitucije. Nema države u svetu koja bi jednim potpisom mogla da preuzme dug od 13 milijardi evra, niti je bilo ko to uradio", zaključio je Sekulić.