Poslednji radni dan Predraga Kona; Milovan Bojić o odlasku penzionisanih lekara sa Instituta Dedinje

Miša Ostojić, Bela Balint, Miomir Pelemiš, Boško Đukanović, Miljko Ristić – to su lekari, prenose mediji, koji više neće raditi u Institutu. Ministarka tvrdi da nije izdala dekret s tim u vezi. Milovan Bojić je gostujući u Beogradskoj hronici rekao da je to preporuka ministra zdravlja, a da je na njemu kao direktoru da poštuje preporuku, a ne da polemiše, pogotovo ne preko televizije.

"Ti doktori su u penziju otišli odavno. Oni su Institutu bili dragoceni, bili su angažovani kroz ugovor o delu. Naročito su dobrodošli u vremenu kada je trebala edukacija mlade radne snage i kada je zbog pandemije našim mladim lekarima bilo zabranjeno stručno i naučno usavršavanje u inostranstvu", rekao je Bojić.

Navodi da je svim tim lekarima zahvalio, s njima je bio i ostao prijatelj. "Tu smo preporuku ispoštovali. Preporuka je stigla preko televizije, u međuvremenu još jedna, tako da sam to shvatio ozbiljno", kazao je Bojić.

Smatra da su lekari to korektno razumeli, kao što se želelo, ima sasvim dovoljno mladih snaga.

"Sad je to stvar o kojoj bih ja polemisao, jer napraviti jednog dobrog specijalistu, recimo za elektrofiziologiju, potrebno je sedam godina. Nismo manjkali ni u jednom od kadrova. Institut Dedinje je prepoznatljivi brend koji uspešno radi. Tim neće oslabiti, mada je učinak svakog od njih dragocen u obliku saveta. Niko od tih doktora nije imao nikakvu istaknutu funkciju ili izvršnu funkciju u Institutu. To su bili savetnici direktora, ljudi koji su meni bili od koristi u stručnim vizitama, na jutarnjim konfrontirajućim sastancima i u učenju mladih kolega i propitivanju", naglasio je Bojić.

Svetski rekordi Instituta 

Navodi da je Institut napravio veliki svetski rekord u dve oblasti, i to sa sopstvenim snagama.

"Podsetiću da smo 11. marta otvorili Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, da smo nekoliko meseci posle toga uradili 21 veliku operaciju na srcu i mislim da je to magični broj, a onda smo 5. decembra uradili 25 takvih operacija. Posle šestog-sedmog dana smo sve te pacijente – zdrave, srećne – otpratili kućama", ukazao je Bojić.

Kad se, dodaje, vratio 2017. godine na čelo Instituta, procedura nehirurške zamene aortne valvule nije se radila.

"Odlučili smo da angažujemo kompanije da naši doktori tu imaju trening, dobijali smo valvule, pacijenti su plaćali, RFZO je to prepoznao i to je ušlo u repertoar zdravstvenih usluga. U jednom danu smo uradili deset takvih procedura, nakon toga 13, a onda smo 12. decembra uradili 17, više od Los Anđelesa. Ovo je bilo uzimanje pacijenata sa liste koji su bili vitalno ugroženi", naglasio je Bojić.

Institut, prema njegovim rečima, nije samo najbolja zdravstvena ustanova u Srbiji i regionu, nego i u evropskim i svetskim razmerama.

"Ja svakog dana dobijam pisma vodećih svetskih klinika koje pozivaju doktore Instituta Dedinje da budu uvodničari na njihovim glavnim sesijama, što je posebnost koju retko koja zdravstvena ustanova u regionu može da ima", kazao je Bojić.

Nedavno je Institut potpisao ugovor sa Fakultetom veterinarske medicine, prisustvovao je i predsednik američkog udruženja za veštačke unutrašnje organe. Na pitanje šta to konkretno znači, Bojić navodi da je Institut još 1995. godine uradio prve uspešne transplantacije jetre i srca. "Naši pacijenti žive po 25 do 27 godina nove živote", naglašava Bojić.

Učenje transplantacije na životinjama 

Tada su, napominje, imali ispomoć od 300 svinja landras rase koje su smestili u istraživački centar VMA i učili transplantaciju srca i jetre sa jedne na drugu životinju. Potom smo učili na ljudima u Hanoveru i Pitsburgu, pa smo onda uspešno uradili transplantacije. Institut najviše daje na nauku i to je resurs 21. veka. Akreditovani smo kao najmlađa naučna ustanova u zemlji. Svetska banka zadužena za kreditiranje naučnog razvoja u regionu najveću pažnju poklanja upravo našim stručnjacima. Naša saradnja sa Veterinarskim fakultetom je bajpas prema biokampusu koji se gradi. U njemu, čija je vrednost oko 300 miliona evra, imaćemo eksperimentalnu laboratoriju. Doprinosićemo jednoj vrsti zaštite životinja i učenju na određenim metodama koje će nas jeftinije koštati, nego da idemo u inostranstvo", naglašava Bojić.

Vidi, napominje, da ministarka zdravlja vodi računa o datumu njegovog rođenja.

"Ja ga nikad nisam krio, ni od Vlade. Gotovo polovinu mandata sam odslužio. Moja je želja da se rekonstruiše stara zgrada Instituta i da imamo jedan nacionalni institut za srce i krvne sudove koji će biti na ponos Srbiji i ostavljen drugima da ga vode", zaključio je Bojić.