Brnabićeva: Obrazovanje ključ uspeha jednog društva

Brnabić je, na prvoj Godišnjoj konferenciji o obrazovanju, na kojoj su predstavljeni i prvi rezultati uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, kazala da je konferencija inicirana kako bi se sumirale urađene sistemske stvari koje omogućavaju da se bolje sagleda obrazovni sistem, ali i da se vidi šta je potrebno menjati, koji su problemi.

Kako je navela, u poslednjih šest godina, uz pomoć finansijskih partnera, pre svega Svetske banke učinjeno je dosta kada je reč o infrastrukturi u sistemu obrazovanja, u šta spada i izgrađenih 4.800 novih mesta u predškolskom obrazovanju.

"Ali, moramo da uradimo još više. Više od 20 odsto objekata su maksimalno popunjeni. Moramo da idemo u dalju izgradnju infrastrukture u predškolskom obrazovanju", rekla je premijerka i dodala da je mnogo uloženo i u opremu za predškolsko obrazovanje, kao i za njeno zanavljanje.

Premijerka je istakla da je veliki fokus bio na prebacivanju ljudi u prosveti sa ugovora na određeno vreme na ugovore za stalno.

Kako je rekla, 2.500 vaspitača i 17.000 nastavnika i profesora u osnovnoj i srednjoj školi, prebačeni su sa ugovora na određeno vreme na ugovore za stalno.

"Imali smo i ekstremnih situacija - da su ljudi bili po 20 godina na određeno. Sada je raspisan i šesti krug tako da ćemo 2023. uvesti da sve bude po zakonu i da sve sa ugovora na određeno prebacimo na ugovore za stalno kako bi ljudi imali sigurnost", rekla je ona.

Prema rečima premijerke, u osnovnom obrazovanju učinjeno je najviše, od povezivanja na brzi bežični internet za šta je izdvojeno 60 miliona evra.

Brnabić kaže da će taj projekat biti završen 2023. godine i navodi da je od 1.800 školskih objekata koje će biti povezane na brzi bezični internet, 1.600 već povezano.

To je omogućilo i da se uvede i eDnevnik, kaže premijerka i dodaje da taj dnevnik pomaže da i roditelji mogu da prate rezultate svoje dece, ali i lakšu komunikaciju nastavnog kadra i roditelja.

Digitalizacija doprinela da 50 odsto upisa u školu bude elektronski 

Digitalizacija je doprinela i tome da 50 odsto upisa u školskoj 2021-2022. godini bude završeno elektronski.

Premijerka je podsetila da je 2017. godine uvedeno računarstvo i programiranje od petog razreda osnovne škole, kao i da su uvedeni digitalni interaktivni udžbenici, ali da je potrebno kupiti još opreme za učenike, nastavnike i škole.

Brnabić ističe da je uveden Digitalni svet od prvog razreda, ali i osnove veštačke inteligencije što našu zemlju čini jednom od 11 zemalja u svetu koja je to do sada uradila.

Digitalizacija je pomogla i u procesu male mature prošle godine, navela je premijerka i dodala da prvi put nije moralo da se razmišlja o bezbednosti testova, da li je bilo krađe...
Kada je reč o srednjem obrazovanju, premijerka navodi da je povećan broj specijalizovanih IT odeljenja i dodaje da je od 2019. godine uvedeno dualno obrazovanje što se, kako kaže, pokazalo kao dobar odgovor na nezaposlenost mladih.

"Dualno obrazovanje omogućava da se brže i lakše zapošljavaju i da im bude veća plata. Godine 2021. smo preneli i na visoko obrazovanje, u fakultete. Više od 4.000 studenata pohađa studije po modelu dualnog obrazovanja", kazala je premijerka i pozvala privrednike da se još više uključe u dualno obrazovanje.

Naglasila je da je uloženo više od 250 miliona evra u infrastrukturu jer, kako ističe, nije ulagano decenijama, odnosno 45 godina.

Ružić: Obrazovni sistem Srbije obezbeđuje jednak pristup za svu decu

Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da obrazovni sistem Srbije obezbeđuje jednak pristup obrazovanju za svu decu, nudi lepezu mogućnosti i izbora, kao i da se nastavni planovi menjaju tako da obezbeđuju ishode učenja koji daju kompetencije, znanja i veštine.

Ružić je na prvoj Godišnjoj konferenciji o obrazovanju, na kojoj su predstavljeni i prvi rezultati uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), kazao da će ta znanja i veštine mladima omogućiti da odrastu u odgovorne ljude, koji će biti u stanju da ostvare svoje ambicije i budu korisni članovi društva.

Podsetio je da je sveobuhvatna reforma planova i programa u razredima osnovne škole započeta 2017. godine i to uvođenjem novih obaveznih predmeta, a završena je zaključno sa školskom 2021/2022. godinom u punom obimu.

"Ona je pre svega donela novi pedagoški koncept programa orijentisanih na proces učenja i ishode, odnosno na funkcionalna znanja učenika koja pokazuju šta će učenik biti u stanju da učini, preduzme, izvede i obavi zahvaljujući znanjima, stavovima i veštinama koje je gradio i razvijao tokom učenja konkretnog nastavnog predmeta", kazao je ministar.

Navodeći da je još jedna odlika obrazovnog sistema Srbije i raznolikost i raznovrsnost, Ružić kaže da se raznolikost najviše uočava na nivou srednjeg obrazovanja, gde je već na nivou gimnazijskog obrazovanja dostupan veliki broj različitih smerova.

Pored onih, tradicionalnih opštih, društvenih i matematičkih smerova, u našim gimnazijama se realizuje i bilingvalna nastava na srpskom i još pet stranih jezika, kazao je ministar i dodao da su tu i specijalizovane gimnazije i odeljenja za učenike nadarene i zainteresovane za osam oblasti od matematike, biologije, hemije, jezika do IT-a.