Čitaj mi!

Muke kosovskih Srba – od nesigurnosti, ugroženih prava do tihe asimilacije

Gotovo svaki drugi Srbin razmišlja o odlasku s Kosova i Metohije u narednih pet godina. Istraživanje stavova srpske zajednice na Kosovu pokazuju i da svega 17,5 odsto podržava nastavak briselskog dijaloga.

Nešto drugačije okolnosti, ali s obe strane Ibra isti problem, svaki peti Srbin ne vidi sebe na Kosmetu u narednih pet godina, a više od 27 odsto otići će ako se ukaže prilika. Razlozi nisu samo ekonomski, odlaze i zbog lične bezbednost, političke nestabilnosti, nepoštovanja prava.

"Da li ima smisla da se dijalog nastavi, ima li smisla nastaviti, za koju populaciju tragamo za specijalnim pravima ako se ona svede na statistički procenat", kaže Stefan Surlić  sa Fakulteta političkih nauka.

Kosovski Srbi najviše poverenja imaju u Vladu Srbije, Kancelariju za Kosovo i Metohiju i Privremene organe lokalnih samouprava u sistemu Srbije. U srpske političare i stranke na Kosmetu nemaju previše poverenja, u prištinske vlasti nimalo.

Za ideju razgraničenja je malo ko, južno od Ibra svaki deseti Srbin, a severno njih 23 odsto. Da će živeti i lošije u naredne tri godine očekuje svaki drugi.

"Politička nestabilnost jednako je percipirana kao izazov na severu i jugu, problem su incidenti koji predstavljaju veći problem Srbima južno od Ibra dok je na severu to kriminal", objašnjava Milica Orlović iz Nevladine organizacije "Aktiv".

Na terenu, pokazuje istraživanje, u toku je i tiha asimilacija. Čak 92 odsto kosovskih Srba ima neki od dokumenata koje su izdale prištinske vlasti, 33 odsto više nego 2017. godine.