Čitaj mi!

Obeležen Dan primirja, Selaković: Pobedom u Velikom ratu srpski narod se svrstao u velike narode

U Srbiji i svetu je obeležen Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca na spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju u Beogradu predvodio ministar Nikola Selaković koji je poručio da se pobedom u Velikom ratu srpski narod svrstao u velike narode.

Izveštaj Biljane Radulović

Vučić: Junaštvo srpskog naroda za poštovanje

Predsednik Aleksandar Vučić čestitao je iz Pariza građanima Srbije praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu i poručio da junaštvo srpskog naroda jeste za poštovanje.

"Čestitam praznik narodu, to je važan praznik, junaštvo srpskog naroda jeste za poštovanje, koje moramo da pokažemo i mnogo više i snažnije na ovakve dane kao što je ovaj", rekao je Vučić novinarima u Parizu.

Dan primirja obeležen na groblju Komonvelta

Polaganjem venaca na groblju Komonvelta, ambasada Velike Britanije u Srbiji obeležila je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a ceremoniju je predvodila britanska ambasadorka Šon Meklaud.

Na početku ceremonije održana su dva minuta ćutanja, a vence su položili i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vojske Srbije, Grada Beograda, predstavnici diplomatskog kora, među kojima i ambasador Francuske Pjer Košar, Nemačke Anke Konrad, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i predstavnici Ambasade SAD, Austrije.

Groblje Komonvelta ili Britansko vojno groblje u Beogradu nalazi se u sklopu Novog groblja, a na njemu su sahranjena 483 vojnika iz zemalja Komonvelta, od kojih je najviše britanskih i kanadskih vojnika koji su nastradali u toku Prvog i Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije.

Britansko vojno groblje je izgrađeno 1947. godine u okviru Novog groblja, a na njemu je sahranjeno 77 vojnika i 56 mornara koji su izgubili živote na prostoru bivše SFRJ u Drugom svetskom ratu, kao i 348 vazduhoplovnih oficira koji su oboreni iznad teritorije SFRJ, uglavnom tokom 1944. godine.

Na tom groblju sahranjena su i dva britanska vojnika koja su izgubila živote u Rijeci, februara 1919. godine za vreme formalnog trajanja Prvog svetskog rata.

Foto: Tanjug/ Jadranka Ilić

Obeležen Dan primirja kod Spomen kosturnice ruskim vojnicima

Polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, ambasada Ruske Federacije u Beogradu obeležila je Dan primirja.

Vence su tokom ceremonije položili ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, Grada Beograda, ambasade Belorusije, boračkih udruženja.

Spomen kosturnica ruskim vojnicima nastala je kako bi se na odgovarajući način sahranili posmrtni ostaci ruskih vojnika – učesnika Prvog svetskog rata, koji su živote izgubili u odbrani Beograda i drugih gradova, na bitoljskom bojištu, Solunskom frontu, Kajmakčalanu i drugim bojištima na teritoriji bivše Jugoslavije.

Foto: Tanjug/ Jadranka Ilić

Selaković: Srbija pobedom u Velikom ratu stekla duh pobede

Kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju obeležen je Dan primirja, a državnu ceremoniju polaganja venaca predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremonija je počela parastosom za nastradale koji je predvodio vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save, nakon čega je odata pošta nastradalima u Prvom svetskom ratu uz najviše državne počasti.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, predstavnici drugih ambasada u Srbiji i strani vojni izaslanici, boračka udruženja.

Zatim je održan minut ćutanja za nastradale i intonirana himna "Bože pravde", a nakon obraćanja ministar Selakovića, održan je kulturno-umetnički program.

Selaković je istakao da je Srbija svojom pobedom u ratovima, svrstavajući se u redove onih koji su se borili za slobodu i pravdu, stekla istorijski i moralni kapital, stekla pobednički duh, nekada na vojnom polju, a danas u ekonomiji, kulturi, sportu i drugim oblastima.

Kako kaže, danas se bori i da postane član evropske porodice gde je bila pre 104 godine, a opredeljena je da pobeđuje, jer gubitnik nema pravo na samostalnost u odlučivanju.

"Zbog toga, bez obzira na veličinu tertorije i broj stanovnika, pobedom u Velikom ratu, srpski narod se svrstao u velike narode", rekao je Selaković i dodao da se od 2020. godine, 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva upravo u želji da se prenese pobednički duh i na nove generacije.

Srbija svoju budućnost vidi u zajednici sa drugim evropskim narodima, poručio je Selaković i dodao da je Srbija iz Velikog rata naučila da velike stvari i dela ne možete da ostvarujete kada ste sami.

"Naša pobeda bi bila nemoguća da nije bilo saveznika. Srbija se posle tog rata uzdigla, oživela, ojačala i postoji i danas. To je obesmislilo svaki od metaka koji je bio uperen u naše pretke, a činjenica da i danas postojimo, da napredujemo, jačamo ekonomiju, vojsku, prosvetu, duh, svedoči o tome da neprijatelj nije uspeo", rekao je Selaković.

Ministar navodi da danas na groblju Srbija stoji sa prijateljima iz diplomatskog kora, koji su pre 104 godine bili na različitim stranama, a danas svi na jednoj i navodi da je to ono što je najbolje što je naučeno iz tog rata.

Poručio je da je Srbija garant bezbednosti na Balkanu i da daje potvrdu miru i dobrim odnosima ističući da je Srbiji to temelj za unapređenje međunarodme saradnje.

"Sećajući se vremena rata, moleći se da se nikada više ne ponovi, trudimo se da buduće generacije usmerimo na pobede na svim poljima", kazao je Selaković.

Selaković ističe da danas ponosno stoje pripadnici srpskog naroda, za koji kaže da je najstradalniji narod u Velikom ratu kada se pogleda koliko smo stanovnika imali pre početka, a koliko smo izgubili.

"Ali to je činjenica koja nam daje za pravo da se na ovaj dan podsetimo rezultata, a to je saveznička i srpska pobeda. Zato ovaj dan dozvolite nam da zovemo i Danom pobede. Imamo pravo – to nam nalažu preci, sadašnje generacije, ali i potomci, jer narod koji izgubi 60 odsto muške populacije ima pravo na to, imamo pravo i jer nam pobeda nije poklonjena, imamo i pravo zato što Srbija bez te pobede ne bi danas postojala ili ne bi postojala u ovim granicama", naveo je Selaković.

Ministar je podsetio da je 1. novembra oslobođen Beograd, 9. novembra Novi Sad, 13. Sombor i Trebinje, 17. današnji Zrenjanin, 20. Kikinda, 21. Banjaluka i taj talas pobede se nastavio i nakon 11. novembra, a započet je 15. septembra – probojem Solunskog fronta.

"Srpska vojska je sa francuskim saveznicima uspela da pređe od Bitolja do Beograda za 46 dana. Francuzima je možda bilo lakše jer su imali konjicu, a taj put prepešačila je srpska pešadija, srpski opanak. Kruna je bio 1. decembar – Dan ujedinjenja", podsetio je Selaković.

Foto: Tanjug/ Jadranka Ilić
Opširnije Kraće

Kapor: Srbija potpuno promenila odnos prema istorijskom sećanju

Pukovnik Miodrag Kapor kaže za RTS da je simbolika obeležavanja praznika vrlo jasna.

"Zapadni svet ovo doživljava kao dan primirja jer su potpisali primirje u vagonu pored Pariza. Posle primirja su se nemačke jedinice organizovane vratile u Nemačku", navodi Kapor. 

Ističe da se Prvi svetski rat za Srbe nije završio 11. novembra.

"Na našim prostorima borbe su trajale još dva dana. Srbija je potpuno promenila odnos prema istorijskom sećanju. U poslednjih 10 godina to se vidi po dokumentima", navodi Kapor.

Opširnije Kraće

Dan primirja obeležen i na vojničkom groblju u Bitolju

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležen je i na vojničkom groblju u Bitolju, gde su sahranjeni srpski vojnici, poginuli u borbama uoči i tokom proboja Solunskog fronta.

Grobovi su označeni metalnim krstovima sa trobojkom i brojevima, ima ih 1231. U kosturnici su i posmrtni ostaci 4.400 vojnika stradalih na prostoru od Bitolja do Kajmakčalana, u Gorničevskoj bici.

Državnu manifestaciju organizovali su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ambasada Srbije u Severnoj Makedoniji, a vence su položili predstavnici Odbora Vlade za negovanje tradicije, Ministarstva odbrane i vojske Srbije, najuspešniji studenti i kadeti Vojne akademije i Kriminalističko-policijskog univerziteta.

Obeležen Dan primirja na Francuskom groblju u Beogradu

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu položeni su venci i odata počast stradalim Francuzima na Francuskom groblju u Beogradu, a vence su, između ostalih, položili i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Tokom ceremonije odavanja počasti, koja je počela intoniranjem himni Francuske i Srbije, vence su položili i šef Delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre, predstavnici drugih ambasada, predstavnici Grada Beograda, boračka udruženja.

Ambasador Košar podsetio je na to da se na Francuskom groblju u Beogradu Francuska seća 50.000 Francuza koji su poginuli, kako kaže, uz svoju srpsku braću na bojištima Solunskog fronta.

Kako je dodao, 11. novembra se odaje počast svima koji su položili život za Francusku, među kojima i 1.038 pripadnika oslobodilačkog pokreta otpora, a koje je general de Gol, kako kaže, posebno želeo da istakne.

"Obeležavanje 11. novembra u Beogradu znači naročitu priliku da se podseti na fracusko-srpsko prijateljstvo iskovano tokom Prvog svetskog rata", rekao je Košar.

Navodeći da se 24. februara rat ponovo vratio na tlo Evrope, Košar kaže da upravo zato što ovo "groblje svedoči o tome kolika je cena rata, Francuska se odlučno zalaže kod svojih saveznika za jačanje odbrane istočne Evrope i ne štedi napore kako bi učinila da prestane ruska agresija protiv Ukrajine".

Košar je svoje obraćanje završio na srpskom jeziku. "Živela Francuska, živela Srbija, živelo prijateljstvo naših naroda".

Foto: Tanjug/ Jadranka Ilić

Selaković položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

Selaković, izaslanik predsednika Srbije, upisao se u spomen-knjigu u kojoj je napisao da je "pobeda slavne srpske vojske u Velikom ratu nemerljiv doprinos moralnom i istorijskom kapitalu srpske nacije i jedan od temeljnih osnova da sebe i svoje pretke i potomke možemo da smatramo pobednicima".

"Taj pobednički duh rođen je u želi da se bude i ostane svoj, poseban, nezavisan. Nekada je trijumfovao na bojnom polju, a danas u ekonomiji, sportu, kulturi, obrazovanju i na svakom drugom planu. Da nije bilo pobede naših predaka pitanje je i da li bi bilo Srbije danas – sa tom mišlju današnja pokoljenja klanjaju se senama slavnih predaka i grade Srbiju svojih potomaka", napisao je Selaković u spomen-knjizi.

Izaslanik predsednika Srbije je potom, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, izvršio smotru počasne čete Garde VS i poklonio se zastavi.

Izjava Nikole Selakovića

Natalijina ramonda – cvet feniks koji podseća na iskušenja i hrabrost vojnika u Velikom ratu

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se i nošenjem amblema na kome je Natalijina ramonda.

Natalijina ramonda – biljka je višestruke simoblike za srpski narod. Ova zaštićena vrsta poznata je i kao cvet feniks i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu.

Gvozdeni puk – kako se branila sloboda

Najelitnija jedinica srpske vojske – Drugi pešadijski puk "Knjaz Mihajlo", poznatiji kao Gvozdeni puk, učestvovao je u svim presudnim bitkama koje je srpska vojska vodila na prostoru Balkana od 1912. do 1918. godine, ali i oslobađanju skoro svih srpskih gradova.

Imena junaka Gvozdenog puka, njihova odlikovanja i slike iz rata čuvaju se od zaborava u spomen-sobi napravljenoj u Prokuplju na mestu gde je puk mobilisan oktobra 1912. godine. 

Marković: Mala Srbija odigrala je tako veliku ulogu u Velikom ratu

Istoričar Predrag Marković kaže za RTS da je retko kada jedan tako mali narod odigrao toliko veliku ulogu u svetskoj istoriji, kao što je srpski u Velikom ratu.

Poručuje da danas ne smemo da zaboravimo naše heroje, a to su svaki naš deda ili pradeda, kao i svaka žena koja je godinama čekala muževe i sinove iz rata.

U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.

U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine.