Ratna odšteta komplikuje odnose Poljske, Izraela i Nemačke, da li će skup u Pragu nešto promeniti

Pre 13 godina, u češkom gradu Terezinu gde je bio nacistički logor za Jevreje, potpisana je Terezinska deklaracija. Četrdeset sedam država saglasilo se da - će vratiti imovinu žrtvama Holokausta. Srbija najpre nije bila među njima, ali je prva u svetu usvojila Zakon o potpunom otklanjanju posledica Holokausta. S druge strane to pitanje zakomplikovalo je odnose Poljske i Izraela, ali i Poljske i Nemačke, kojoj Varšava sada ispostavlja račun za ratnu odštetu. Da li će Konferencija posvećena Terezinskoj deklaraciji, koja se održava u Pragu, nešto promeniti?

"Ispraviti posledice nelegalnog konfiskovanja imovine Jevreja i prisilnih prodaja koje su pratile nacistički progon nedužnih ljudi", izvod iz Terezinske deklaracije.

Najviše žrtava, ali i najviše vlasnika otete imovine, tokom Drugog svetskog rata bilo je u Poljskoj. Međutim, izmenama zakona, od prošle godine, tamo je otežano vraćanje imovine Jevrejima, što je posebno razljutilo Izrael.

Baš u Izraelu, utočište je našla jedna od žrtava Holokausta koja je 1942, sa porodicom, poslata najpre u logor u Terezinu, a potom u Aušvic.

"Dobro je da se obeleži holokaust, mnogi ljudi u svetu za njega nisu čuli. Ovakve konferencije su zato važne - da što više i mladih sazna šta se dogodilo", rekla je Dita Kraus, žrtva Holokausta.

Koliko su države odmakle skoro deceniju i po od potpisivanja Terezinske deklaracije, sumiraju predstavnici 47 zemalja.

"Ovde smo i da konstatujemo da stvari ne stoje dobro. Istraživanje iz 2020. Pokazuje da skoro dve trećine mladih, ne zna da je tokom holokausta stradalo šest miliona Jevreja, i da je njihova imovina oduzeta", rekla je Mirav Koen, ministarka socijalne jednakosti Izraela.

"Restituciju preživeli i dalje traže. Ali, ne samo zbog imovine kao takve već i zbog potomaka kojima je važno i da se nacistički zločini ne zaborave. Restitucija i kompenzacija imovine su za njih, glas njihovih predaka", naveo je Entoni Blinken, državni sekretar SAD.

U Srbiji se već šest godina, na osnovu Zakona o otklanjanju posledica Holokausta, vraća imovina jevrejskim opštinama, čak i u slučaju kada nema živih naslednika.

"Još 2006. pre Terezinske deklaracije, Srbija je Zakonom o restituciji crkvene imovine omogućila potpuno obeštećenje jevrejskih zajednica, za imovinu koja je pre rata pripadala njima. Nakon potpisivanja Terezinske deklaracije, Srbija se može pohvaliti da je prva 2016. donela Zakon koji sprovodi dogovoreno u Terezinu - vraća imovinu. Samo neki objekti, kafana Kalenić, bioskop Reks na Dorćolu", naveo je Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Jedan od najvažnijih ciljeva svih zemalja potpisnica Terezinske deklaracije jeste istinska restitucija, odnosno pamćenje. Ne dozovoliti reprizu zločina nad ljudima, a onda i nad njihovom imovinom.