Tišma: Ako se deca ne sukobe zbog kluba za koji navijaju lakše će prihvatiti i drugačiju seksualnost

Pre nego što udžbenici dođu pred učenike, stručnjaci komisije Zavoda za unapređenje obrazovanja ih pregledaju i odobre. Međutim, posle zahteva Dveri, iz udžbenika iz biologije za osmi razred, izbacuje se deo koji govori o rodu i polu i transrodnosti. Kada sa decom treba da razgovaramo o seksualnosti, rodu, polu, kojem uzrastu šta priliči i koliko treba da se oslanjamo na škole kada je reč o tim temama.

Školski psiholog Branka Tišma rekla je gostujući u Beogradskoj hronici da od prve godine prave razliku u polovima i prepoznaju muško i žensko.

"Deca do tri godine iako se prepoznaju kao dečak ili devojčica, često znaju o sebi da govore u trećem licu, već od treće godine usvajaju u govoru, u idetintetu da su dečaci ili devojčice", naglasila je Tišma.

Prema njenim rečima, treba sa decom razgovarati jer deca često postavljaju pitanja poput, zašto sam ja dečak, zašto sam ja devojčica, u čemu je razlika...

"U skaldu sa uzrastom treba im dati informacije. Naravno ne treba im davati preterano informacija koje ne mogu razumeti, ali ne treba ih ni poceniti", objasnila je.

Napomenula je da pred polazak u školu deca igraju igru uloga, gde su uloge nekada podeljene po polu, a nekada po profesijama, tako prevazilaze strahove i saznaju različite stvari.

"Igraju se doktora, frizerke, svih uloga koje vide u realnom životu i prepoznaju i uloge dele bez obzira na svoj pol, to ne govori o njihovom izboru bilo koje vrste, oni se uče životu kroz igru. Ako devojčice glume dečake ili obratno to je samo igra i o tome ne treba da brinemo", istakla je Tišma.

Dodaje da u tom periodu pred polazak u školu, deca vole da nose roditeljsku garderobu ili od starijih braće i sestara.

Na postavljeno pitanje kada treba da se govori o transeksualizmu, Tišma kaže da kkole nisu opremljene ni programima, ni kadrovima da odgovore na svako pitalje i razgovaraju sa decom bez predrasuda.

"Velike uloge igraju razredne starešine u koje deca imaju poverenja i postavljaju im pitanja. Dobro je na razrednim časovima kada se započne tema, diskusija da se razgovara i o tome. Dobro je da u tim situacijama prisustvuju i psiholozi, da malo usmeravaju razgovor i da čuju i šta deca misle", istakla je.

Bez poverenja ne vredi stručnost 

Savetuje da nije bitno nametati naše mišljenje, nego je bitno šta oni misle, jer jedino tako mogu izgraditi svoje mišljenje o različitim stvarima.

Tišma kaže da ako su deca zbunjena najbolji put je da se posavetuju sa psihologom, sem što i psiholozi treba da budu spremni za tu vrstu otvorenosti.

"Bitno da deca imaju poverenja u psihologa da on neće zloupotrebiti informacije koje će dobiti od deteta", rekla je psiholog.

O homoseksualnosti, transornosti roditelji govore sa svojim predubeđenjem.

Tišma pojašnjava da kada je reč o ovoj temi, bitno je da je od prvog razreda, ali i u vrtiću radi na prihvatanju različitosti, deca ne reaguju burno ako mi ne reagujemo, bitno je da poštuju prvo sebe, pa onda i druge, da prihvate različitosti i da ih učimo dac svet nije crno beli.

"Nije sve u programu, stvar je u odnosima, od učitelja, psihologa, pedagoga, građenje poverenja je bitno. Ako nemate poverenje učenikaka da dođe da vam ispriča šta ga tišti ne pomaže stručnost koju imate, a bitno je uključiti i roditelje", napomenula je Tišma.

Ističe da treba učiti decu da ne odbacuju jedni druge zbog različitosti, ako deca prihvate i zvezdaše i partizanovce u jednom odeljenju i da zbog toga ne ulaze u sukob, onda će i mnoge druge stvari da prihvate.