Čitaj mi!

Marina Mijatović: Nije bilo zvanične reakcije na Izveštaj o akušerskom nasilju

Nijedna žena koja boravi u ginekološko-akušerskoj ustanovi ne može biti samo broj ili dijagnoza. Ona je ljudsko biće koje mora imati human medicinski tretman, bez zlostavljanja i uz poštovanje ličnosti. Tim rečima počinje izveštaj o tretmanu žena u ginekološko-akušerskim ustanovama advokatkinja Marine Mijatović, Jelene Stanković i Ivane Soković Krsmanović. Reč je o citatu jedne od 200 žena koje su im poslale svoje svedočanstvo sa porođaja. U izveštaju je citirano 110 žena i utvrđeno da su doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama, izjavila je za Radio Beograda 1 advokatkinja Marina Mijatović.

Akušersko nasilje u Srbiji donedavno je bilo "tabu tema", pa čak i problem koji je za veliki deo javnosti bio nepoznanica. Hrabre žene krajem prošle i početkom ove godine su javno progovorile o tretmanu u porodiljskim salama i ginekološkim ordinacijama sa idejom da upozore druge šta mogu da očekuju u srpskim bolnicama. Ubrzo posle toga formiran je pravni tim, izjavila je gostujući u jutarnjem programu Radio Beograda 1 Marina Mijatović.

"Kao advokatkinje, odlučile smo da treba, sa pravne strane, da pokažemo kršenje prava i nasilje nad ženama koje se dešava u zdravstvenim ustanovama. Smatram da je to jedan sistemski problem i da mi možemo da ukažemo gde su pravni nedostaci i šta predstavlja kršenje prava. Odlučile smo da uradimo pravnu analizu i damo preporuke šta bi trebalo da se uradi ili bar, za početak, da se smanji nasilje nad ženama u zdravstvenim ustanovama", navodi Mijatovićeva.

Naša sagovornica navodi da je zajedničko svim ovim slučajevima, a javilo se 200 žena, da se one ne osećaju dobro, osećaju patnja, bol, nehuman tretman ne samo u toku porođaja, već u toku kompletnog boravka u jednoj zdravstvenoj ustanovi.

Kao prvo maltreriranje žene navode sam ulazak u bolnicu, gde vrlo često, ljudi koji nisu za to zaduženi, traže papire i upute.

Izveštaj "Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama", pokazao je da su u Srbiji žene doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama.

Koji vidovi nasilja su zastupljeni 

Žene su doživljavale medicinske tretmane kao nasilje (Kristelerov zahvat, epiziotomija i slično), kada su izvršeni bez pristanka pacijentkinje, uz njeno protivljenje, pritom izazivajući veliku patnju i bol, kao i uzrokujući ozbiljne negativne posledice po zdravlje i život.

"Najčešće je to verbalno nasilje, ponižavanje, psovanje, vređanje. Skoro 80 odsto žena je doživelo taj vid nasilja. Posebno je to izraženo kada žena-pacijentkinja traži dodatna pojašnjenja, onda sledi vređanje ili osuda žene da mora da trpi svaku vrstu bola, da mora da pristane na svaku vrstu tretmana. Žene se uglavnom povuku u takvim situacijama", izjavila je za Mijatovićeva.

Ženama je povređeno i pravo na informisani pristanak na medicinske procedure. Jako je diskutabilno i u kojem se trenutku od žena traži saglasnost, navodi se u prvom izveštaju o akušerskom nasilju u Srbiji.

"Pacijentkinje uglavnom ne znaju šta su potpisale kada su dale pristanak za neku intervenciju. Žena mora da dobije informaciju blagovremeno, pre ulaska u salu, pre medicinskog zahvata, a ne u minut do 12, kada ona nije sposobna da rasuđuje i gde je sve na prepad. Kada one traže pojašnjenja, uglavnom dobiju odgovor da ako ne potpišu saglasnost neće moći da se porode u toj ustanovi ili da mogu da izaberu neku drugu ustanovu za porođaj", navodi Mijatovićeva.

Za koje ustanove je najviše bilo prijava 

Najviše prijava akušerskog nasilja bilo je za četiri zdravstvene ustanove: Ginekološko akušerska klinika "Narodni front"; Univerzitetski klinički centar Vojvodine, Klinika za ginekologiju i akušerstvo "Betanija"; Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za ginekologiju i akušerstvo; Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za ginekologiju i akušerstvo "Višegradska".

"Iz ovih klinika nismo dobili nikakav odgovor, nije bilo nikakve zvanične reakcije. Smatramo da je prvo trebalo da se oglasi Ministarstvo zdravlja i Lekarska komora, kako bismo zajedno našli rešenje i da se ova praksa u potpunosti promeni. Uvek je izgovor da obavljaju više porođaja neko što je to evropska praksa. To nije opravdanje. To samo znači da nam ceo zdravstveni sitem, u ovom domenu, nije dobro organizovan" kaže advokatkinja.

Prijave za akušersko nasilje se odnose na postupanje lekara i medicinskih sestara/tehničara. Prema prijavama za akušersko nasilje, lekari su bili izvršioci nasilja u najvećem broju slučajeva, osim u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, na Klinici za ginekologiju i akušerstvo "Višegradska", gde je broj ujednačen.

Odmah prijaviti nadležnima 

Naša sagovornica veruje da je moguće promeniti dosadašnju praksu i odnos prema pacijentkinjama. U izveštaju se od nadležnih tela zahteva: da se uradi nadzor, da se utvrde tačke koje su problematične i da se hitno napravi plan kako da se srede porodilišta – kao i da se vidi tačno koji su to zajednički problemi ustanova.

Pacijentkinja mora da zna da svaka zdravstvena ustanova ima interni akt koji predviđa kako se komunicira s pacijentima. Svaki zdravstveni radnik mora s poštovanjem da se ponaša prema pacijentkinji, ne sme da ulazi u rasprave, ne sme da povisi ton, zaključuje sagovornica Radio Beograda 1 advokatkinja Marina Mijatović.

Ukoliko doživite akušersko nasilje, preporuka je da se pravovremeno reaguje, da žena čim se to desi odmah sve prijavi nadležnim institucijama, jer je onda lakše dokazivati.