Skloništa se najčešće koriste kao magacini, teretane, arhivi i igraonice, šta u slučaju opasnosti

Da li znate gde vam se nalazi sklonište, kako da dođete do njega i šta treba da ponesete? U jednoj zgradi u Zemunu vlasnici skloništa su stanari.

"Imaju ključeve od skloništa, u slučaju da dođe do potrebe da to sklonište mora da se aktivira. To je organizovano putem jednog malog sefa koji se nalazi u samoj stambenoj zajednici gde pozivom samo jednog telefonskog broja upravnika dolaze do mogućnosti uzimanja tog ključa i ulaska u samo sklonište", rekao je Nenad Radić, upravnik zgrade.

U Srbiji postoje 1.442 skloništa, od kojih skoro hiljadu u Beogradu. Najviše ih ima na teritoriji Novog Beograda, Voždovca i Rakovice.

Prema Zakonu o odbrani iz 1991. godine, investitor je pri izgradnji objekta bio dužan da, u skladu sa urbanističkim planom, obezbedi izgradnju skloništa, ili drugog zaštitnog objekta.

U suprotnom je morao Ministarstvu odbrane da plati naknadu od dva odsto od ukupne vrednosti građevinskog objekta za izgradnju javnih skloništa.

"Međutim, to je ukinuta obaveza izgradnje skloništa i sada je to nejasna i nedefinisana obaveza, tako da umesto da se povećava broj sklonišnog prostora i broj kapaciteta za ljude, mi smanjujemo, a i postojeće kapacitete ne održavamo na postojeći adekvatan način", kaže Miodrag Savić, pukovnik u penziji.

Njih održava i izdaje u zakup Javno preduzeće "Skloništa". Trenutno je u mirnodopske svrhe izdato 305 skloništa, od kojih 168 na teritoriji 15 beogradskih opština. Najčešće se koriste kao magacini, teretane, arhive i igraonice. Ekipa RTS-a posetila je sklonište na Novom Beogradu, koje je već 10 godina teretana.

Miloš Marjanović, vlasnik teretane kaže da su prostor malo doterali, nije menjana nikakva namena, odnosno ništa nije rađeno što bi moglo da ugrozi bezbednost skloništa.

"Znači, dozvoljeno je da se okreči teretana, da se uradi nešto na podu, ali nije dozvoljeno da se urade neke krucijalne promene, da se ruše zidovi, da se otvaraju neki novi otvori. Naše obaveze su da u slučaju proglašenja ratnog stanja, u što kraćem vremenskom roku, tačnije u roku 24 sata objekat privedemo nameni, odnosno da obezbedimo sve uslove, potrebe za smeštaj ljudi", ističe Marjanović.

Šta se radi u slučaju opasnosti 

Ukoliko dođe do opasnosti, građane bi do skloništa trebalo da sprovede jedinica civilne zaštite. Osim što ih nema dovoljno, skloništa su i zastarela, tvrde stručnjaci.

Miodrag Savić kaže da u njih nije ulagano i da su tu mnogi uređaji za tretiranje vazduha, agregati, mada postoje izuzeci u pojedinim zgradama, gde skloništa održavaju ljudi koji su shvatili njihov značaj.

U kakvom su stanju skloništa i na koji način se vodi računa o njima, po ko zna koji put ekipa RTS-a nije uspela da sazna od Javnog preduzeća "Skloništa". Rekli su da zbog redovnih poslovnih i već zakazanih obaveza, nisu u mogućnosti da obezbede sagovornika, a da se informacije mogu potražiti na njihovom sajtu.