Čitaj mi!

Stanovnik Srbije godišnje popije 70 litara flaširane vode, stručnjaci kažu da je dobra i česmovača

Prosečna godišnja potrošnja flaširane vode u Srbiji je oko 70 litara po stanovniku i raste za 10-20 odsto svake godine. Pijemo kvalitetnu flaširanu vodu, a voda iz česme sa optimalnom količinom minerala pogodna je za sve namene, tvrde stručnjaci. Ipak, zabrinutost povremeno izazivaju razne amaterske analize na društvenim mrežama.

Društvene mreže daju mogućnost pojedincima da na lak i jeftin način pokažu neznanje, ali je veoma opasno ako tako dovode u zabludu na desetine hiljada onih koji poveruju u te neistine. Inicirani video-objavom o kvalitetu nekoliko flaširanih voda u poređenju sa vodom iz vodovoda, ekipa RTS-a potražila je odgovor od stručnjaka.

"Radi se zapravo o lošoj interpretaciji jednog prirodno prisutnog fenomena a to je ta mineralizacija vode, naravno u vodi mora da bude mineralnih materija, to su soli koje u vodenom rastvoru disosuju na pozitivne i negativne jone i kada se nađu u strujnom kolu i to izaziva tu jednu formu dramatične slike i ono što ne sme da se događa je upravo sumnja u bezbednost odnosno kvalitet vode", navodi spec. hig. dr Ivana Ristanović Ponjavić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Srbija može da se pohvali bogatstvom izvorskih i mineralnih voda. Pa ipak od nekoliko stotina registrovanih izvora, eksploatiše se manje od deset procenata, a vodovodna mreža je ili zastarela ili je uopšte nema.

"Mi apsolutno tvrdimo da za našu vodu nije potrebna nikakva dodatna filtracija. Zaista bih istakla da smo ponosni na činjenicu da u 130 godina postojanja beogradskog vodovoda u Beogradu nikada nije zabeležena nijedna hidrična epidemija", kaže dr Ana Mršulja iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije.

Stručnjaci kažu da je kvalitet dobar u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, a u manjim mestima gde nema fabrike vode je veoma loš, posebno u Vojvodini. Zato je važno da, kada se dnevno proda i nekoliko miliona boca flaširane vode, ljudi budu informisani na pravi način i da budu sigurni u kvalitet.

"Proizvođači flaširane vode obavezni da imaju stručnu kontrolu" 

Ivana Ristanović Ponjavić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje ističe da proizvođači flaširane vode obavezno moraju da imaju stručnu kontrolu.

"Mi sprovodimo stručnu kontrolu za neke od tih proizvođača", dodaje Ivana Ristanović Ponjavić.

Prof. dr Božo Dalmacija sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu navodi da bi neke flaširane vode trebale da se zaustave.

"Mogu da kažem da ima i korupcije u tim delovima. Neke flaširane vode, ja znam po zakonu koji smo pravili, trebalo bi da se zaustave, i trebalo je da na flaši piše da voda nije dozvoljena za decu ispod sedam godina, ako ima puno fluorida. To treba da stoji na flaši, a vi imate četiri vode u Srbiji, sad ih ne bih nabrajao, koje imaju više fluorida nego što treba", navodi Dalmacija.

Koje su vode dostupne u prodaji 

Pored mineralne i izvorske u prodaji su i stone vode – uvedene zakonom iz 2005. godine, koje bi trebalo da su i najjeftinije, prvenstveno zbog građana Srbije koji imaju lošu vodu i gde nema druge alternative.

"Na tržištu se pojavljuju ljudi koji praktično iz česme naprave stonu vodu i prodaju je kao izvorsku vodu i ona nije u potpunosti kontrolisana. Flaširanu vodu mi ne možemo eliminisati iz života, tamo gde imamo lošu situaciju, ali šta je tu bitno, bitna je kontrola", kaže Božo Dalmacija.

Voda za piće prvi put je flaširana 1622. godine u Engleskoj, a u Srbiji se danas proizvodi nekoliko desetina vrsta. Svaka od njih ima različito dejstvo na organizam i utiče na fiziološke potrebe. Kada je kvalitet u pitanju, podvlače stručnjaci, u Srbiji postoje vode koje se mogu meriti sa najpoznatijim svetskim vodama.