Novi slučajevi trovanja gljivama, ne verujte mitovima o prepoznavanju otrovnih pečuraka

U Nacionalni centar za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije primljeno je šest pacijenata sa trovanjem otrovnim gljivama.

Pedesetsedmogodišnja Šapčanka primljena je u teškom stanju, sa izraženim gastrointestinalnim tegobama i porastom enzima jetre od 100 posto. Četvoročlana porodica iz Šapca, takođe je primljena sa sličnim gastrointestinalnim tegobama i lezijom jetre.

Ženska osoba iz Beograda ima gastrointestinalni sindrom i boljeg je opšteg stanja. 

Odmah po prijemu ovih osoba započeto je njihovo intenzivno lečenje. 

Pacijenti iz Šapca su gljive nabavili kod neovlašćenog prodavca, misleći da su rudnjače i lisičarke. Napominju da su gljive bile polomljene i da ih je bilo najmanje tri vrste, što otežava prepoznavanje.

Načelnik šabačke Hitne pomoći dr Jasmin Osmanović rekao je da je njihovo stanje trenutno stabilno, za razliku od ženske osobe koja je prethodni dan primljena na VMA.

"Koliko znamo ona je na dijalizi, zbog lošeg stanja bubrega, odnosno otkazivanja bubrega što je uobičajeno za ovakva trovanja", naveo je dr Osmanović.

Od proleća do sada u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA lečeno je 26 pacijenata sa simptomima trovanjem gljivama od čega je 14 lečeno ambulantno a 12 je hospitalizovano.

Ako niste poznavalac gljiva ne berite ih i ne jedite 

Stručnjaci upozoravaju da je u prethodnom periodu bilo više kišnih dana praćenih toplim, sunčanim vremenom, što je pospešilo rast i bujanje jestivih ali, nažalost, i otrovnih gljiva.

Pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva.

Otrovnim gljivama smatraju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa.

Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Zamena jestivih gljiva otrovnim najčešći uzrok trovanja 

Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne.

"Biserke" se mogu zameniti otrovnom panterovkom, "zeke" su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.

Akutna trovanja gljivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike i učestalosti, jer se samo u Evropi godišnje leči oko 10.000 pacijenata, a smrtnost je velika  i kreće se od 10 do 50 odsto.

Na osnovu vremena koje prođe od unosa do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom od 30 minuta do tri sata ispoljavaju se najčešće alergijski, sa mučninom i bolovima u mišićima i uglavnom imaju povoljan tok i ishod.

Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao "bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica itd.".

Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često smrtan ishod.

Kako prepoznati otrovnu gljivu?

Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:

• otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,
• daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno,
• beli luk kuvan sa njima potamni,
• ne mogu se ljuštiti,
• ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedna od najopasnijih zabluda jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt).

Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.

Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. 

Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5-10 mg, tj. 20 grama otrovne gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega.

Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima gljiva, jeste da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive.

Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta.