Silovatelj na slobodi uznemirio građane – stručnjaci traže da se razmotre bezbednosni rizici

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra navela je gostujući u Dnevniku 1 da je situacija sa višestrukim silovateljem podigla paniku, strah i ljutnju kod ljudi na najviši nivo i skrenula pažnju na bezbednosna pitanja.

"Pre svega policija, tužilaštvo i socijalna zaštita treba da se sastanu, ako već nisu i da razmotre bezbednosne rizike sa svim ovim objavljivanjima i medijskim izveštajima, da naprave nekakav plan i da se jasno obrate javnosti i kažu šta je u redu raditi, a šta nije u redu raditi iz bezbednosnih razloga i za građane i za sve žene koje su uplašene. U krajnjoj liniji i za tog čoveka koji je jasno najavio da će ponoviti delo, a koji je višestruki učinilac i ne možemo očekivati da se to neće desiti", ističe Ignjatovićeva.

Građani postavljaju fotografije, prate kretanje tog čoveka po gradu, žene kupuju biber-sprejove, elektrpšokove i razna druga pomagala kojima bi se eventualno u nekoj situaciji odbranile. Gošća Dnevnika 1 ukazuje da je takva situacija opasna na mnogo načina.

"Pre svega je opasna zato što je podigla paniku na najviši nivo i skrenula je pažnju na bezbednosna pitanja tako dramatično. Nigde građani, ni žene ni muškarci, ne trebaju da budu odgovorni za vlastitu bezbednost zato što postoji sistem koji je uspostavljen i koji treba da brine za bezbednost i koji treba da daje pravovremenu i dobru informaciju o tome – šta raditi, šta ne raditi u datim situacijama za roditelje kad su u pitanju deca, za mlade i starije žene", ukazuje Ignjatovićeva.

"Ne bi smelo da se desi da građani uzmu zakon u svoje ruke"  

Gošća Dnevnika 1 ukazuje da je ova situacija, takođe dovela do toga da zapravo mogu da stradaju nevini ljudi.

"Mogu stradati i ljudi koji nisu dužni ili krivi, koji na neki način liče, nalaze se na nekom mestu gde je objavljeno da se nalazi i taj čovek. Ne bi nikako smelo da se desi da građani uzmu zakon u svoje ruke da oni nekoga tuku, maltretiraju, prebiju da bi bili bezbedni. To je jako opasno", ističe gošća Dnevnika 1.

Ukazuje da bi prvi korak bio taj da se napravi analiza šta u ovoj zemlji postoji od rizika, a koja su vezana za ova dela.

"I da se onda na bazi te analize i našeg sistema naprave rešenja", ukazuje Ignjatovićeva. 

"Neki ljudi ne mogu da se promene"

Ukazuje da treba raditi na reintegraciji ljudi koji su počinili neka krivična dela, ali da postoje ljudi koji ne mogu da se promene uprkos pruženoj ili ponuđenoj pomoći.

"Mi moramo da pretpostavimo da ljudi mogu da se promene, ja znam jer sam psiholog po profesiji, da terapija nije uspešna u svakom slučaju. Postoji ljudi koji ne mogu da se promene, ali onda se postavlja pitanje šta mi zapravo imamo na repertoaru za različite vrste ljudi koji rade određena krivična dela, za one koje je teško promeniti ili gotovo nemoguće promeniti. Da li su dovoljni registri, da li ti registri treba da se objavljuju u smislu da javnost treba da zna ili ne treba da zna, ko treba da zna", kaže Ignjatovićeva.

Ukazuje da sve to treba da se pažljivo isplanira.

"Da se obezbede resursi kako ne bi dizali paniku, da ne bi stvarali taj osećaj nebezbednosti umesto osećaja bezbednosti i u krajnjoj liniji da bismo zaista nešto učini na ako je moguće reintegraciji ljudi koji su pravili teška krivična dela, ako nije moguće da onda imamo dobar i odgovarajući sistem kontrole", ukazuje gošća Dnevnika 1.