Čitaj mi!

Reforma inspekcijskog nadzora - manje kažnjavanja, a više savetovanja

Efikasniji rad, fokus na prevenciju umesto samo na kažnjavanje i bolje poštovanje zakona - to su rezultati reforme inspekcijskog nadzora koje u Vladi Srbije uočavaju otkako je donet novi Zakon za ovu oblast. Inspektori manje pišu, više su na kompjuteru, a čitav proces unapredio je i sistem komunikacije „E - inspektor" koji čini da rad inspekcija bude jeftiniji i transparentniji. Međutim, i dalje su inspektori zatrpani poslom, nema ih dovoljno i to je glavni izazov sa kojim se suočava ovaj segment državne uprave.

Mladi ugostitelj Uroš Ercegović svaki slobodni trenutak u svom restoranu koristi da proveri knjige, jer tek stiče iskustva o tome kako se posluje u skladu sa propisima.

U centru Beograda, inspektori često navraćaju, pa otkriva da o njima sve manje ima predrasuda. Ne zaboravlja kako je bilo kada su mu inspektori prvi put kročili u lokal.

„Sam njihov ulazak je bio katastrofa, strah, „odsecanje nogu", svi se gledamo šta smo gde smo zgrešili, milion stvari, međutim i nije to toliko strašno. Oni su tu nekako više za nas nego što smo mi za njih. Pomažu nam, pomažu nam, na primer, u tome što sa svim tim češljanjem papira, knjiga , kompjutera, sanitarnih knjižica, kasa , računa sada po novom, proveravanje fiskalizacije, da li imamo bezbednosne elemente, bilo šta, jednostavno ukazuju nam na to da nekako idemo tim pravim čistim putem, a opet bez straha. Jednostavno, radimo čisto, radimo na sebi, unapređujemo naš posao samim tim", ističe Ercegović.

Da inspekcija ne bude „mač nad glavom", već da prvo upozori na nedostake u poslovanju doprineo je Zakon o inspekcijskom nadzoru iz 2015. godine kaže Jovica Damjanović iz Odeljenja za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor.

Taj zakon je, kako tvrdi, promenio ulogu inspekcije i od kažnjavanja fokus njihovog rada prebacio na prevenciju i savetovanje privrednih subjekata kako da sprovode propisane standarde poslovanja.

„Poboljšale su se procedure po kojima postupaju inspektori, urađena je analiza, detaljan pregled statusa broja inspektora u republičkim organima. Donekle je osavremenjen rad preko eInspektora i nabavljena oprema za određeni broj inspekcija. Rezultat toga je da je povećan broj inspekcijskih nadzora koji se tiču neregistrovanih subjekata, smanjen je broj onih koji rade na crno odnosno koji su neregistrovani. Modernizovan je rad inspekcija", objašnjava Damjanović.

Osim kroz primere dobre prakse, Evropska unija direktnom budžetskom podrškom podržala je transparentniji rad inspekcija u Srbiji.

Značajnim segmentom reforme, u Vladi smatraju to što se sada u kontrole ide na osnovu procene rizika, te su privrednici i institucije koji rade po zakonu pošteđeni nepotrebnog stresa, a racionalizovan je rad inspektora kojih nema dovoljno.

„Veliki je broj privrednih subjekata. I dalje, koliko god to zvučalo da ima 44 republičkih inspekcija, sa nešto preko 2.000 inspektora koji rade to je mali broj. To je jedna od stvari i, naravno, ono što je vrlo potrebno da se to stalno osnažuje, da se radi ta informatička opremljenost i broj vozila na terenu", napominje Damjanović.

A da je to neophodno, svedoče u Kol-centru republičkih inspekcija - dan i noć radi za građane, i prima sve više prijava o raznim nepravilnostima. Podsetimo, reforma inspekcijskog nazora, deo je reforme javne uprave u koju je Evropska unija, kroz direktnu sektorsku podršku uložila tri miliona evra.