Čitaj mi!

Slučaj silovatelja koji je na slobodi uznemirio javnost, šta država može da preduzme

Gde je, šta radi, od čega živi višestruki silovatelj koji je od pre nekoliko dana na slobodi? Taj slučaj uznemirio je javnost i aktuelizovao pitanje – šta sa opasnim kriminalcima i silovateljima koji odsluže zatvorsku kaznu, a mogu da ponove to delo?

Posle 15 godina ponovo slobodan. Ponuđeno mu je da se javlja Centru za socijalni rad i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kako bi mu olakšali resocijalizaciju. Pomoć je odbio.

"Takva pomoć nije obavezna, on je takvu pomoć odbio i u tom smislu država će svim svojim resursima na druge načine pokušati da spreči da on ne učini ponovo takvo delo", kaže državna sekretarka u Ministarstvu pravde Livija Pavićević. 

Nezvanično, beogradska policija ima naređenje da prati silovatelje na slobodi.

"Ne može policija da hapsi nekog preventivno, naravno, ne može da uradi nešto što je neka represija u preventivne svrhe, ali može da na odgovarajuće načine, to su operativne mere, poput praćenja, prismotre i prikupljanja informacija u nekom neformalnom obliku, deluje tako da po potrebi, ako bude u prilici, i spreči neko krivično delo", objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.

Građani prate kretanje silovatelja koji je sad na slobodi 

Kretanje višestrukog silovatelja prate i građani. Viđaju ga uglavnom u širem centru Beograda.

"I zbog toga je jako važno da shvatimo da on mora od nečega da živi. Na ovaj način on je potpuno obeležen, on neće moći nigde da se zaposli, potpuno nam je svima jasno šta je njegov sledeći korak ukoliko to tako ostane i ja se samo nadam i brinem upravo da posledice njegovog sledećeg koraka ne budu mnogo teže nego što ih se sećamo od pre 15 godina. Mislim da bi bilo danas jako važno da se neko iz institucija oglasi da uopšte može na neki način ovu paniku, koja definitivno vlada danas u Beogradu, da smiri", navodi Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

A takve osobe obično žive po pravilima svoje volje i nagona, ne poštuju društvene norme, a kada nisu pod nadzorom, bez griže savesti gotovo po pravilu, ponove delo.

"Ima i onih koji tokom boravka u zatvoru bez obzira na mere koje su preduzete, koliko je bilo sociološke, psihološke podrške i rada, ne menjaju ništa u svojoj strukturi i spremni su da ponove isto delo, iste radnje zbog kojih su bili u zatvoru. I naravno da svi mi obični građani zaziremo i strepimo od takvih, zbog toga je i nadzor nad takvim osobama u momentu kada prestane vremenski period na koji je izrečena kazna jako važan", ističe prof. dr Slavica Đukić Dejanović, savetnica predsednice Vlade.

U Nemačkoj postoji preventivni pritvor 

U Nemačkoj npr. silovatelji, naročito povratnici, dobijaju duge kazne zatvora, a po izlasku ih čeka tzv. preventivni pritvor.

"Ovu vrsta pritvora sud može da produžava i to je sve češći primer da se propisuje takva mera. Jedan od primera je da Siniša K. iz Melenaca koji je pet godina služio zatvor u Srbiji zbog silovanja i krađe, a onda je prošle godine ovde osuđen za silovanje šest žena i seksualno napastvovanje još jedne nadomak Berlina. Za to mu je određena zatvorska kazna od 14 godina, ali i posle toga preventivni pritvor koji može da traje doživotno", navodi dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.

Efikasnog leka nema. Prave se registri silovatelja, u nekim zemljama su javni. Ima ga i Srbija, ali samo za silovatelje maloletnika i nisu dostupni javnosti.

Mnoge evropske zemlje rešenje vide u hemijskoj kastraciji. Ništa od toga, međutim, ne garantuje da zločinci neće ponoviti delo.