Čitaj mi!

Sindikati traže da minimalana plata bude 45.000 dinara

Tri reprezentativna sindikata Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost", Savez samostalnih sindikata Srbije, Udruženi sindikati Srbije "Sloga" i 18 udruženja građana potpisali su Deklaraciju o plati za život. Tvrde da je najavljeno povećanje od 14 odsto minimalne zarade - uz povećanje njenog neoporezivog dela nedovoljno da isprati rastuće troškove života. Od Vlade Srbije i Socijalno-ekonomskog saveta traže da minimalna zarada za sledeću godinu bude najmanje 45.000 dinara.

Prema podacima Fiskalnog saveta 20 odsto zaposlenih u Srbiji, njih oko 440.000 radi za nepopularni minimalac, ali sa zaposlenima na crno, mnogo ih je više. Njihov broj, kažu, stalno raste jer kada povećaju minimalnu zaradu, poslodavci ne povećavaju ostale plate.

"Kako mi danas posmatramo minimalnu zaradu, mi reprodukujemo siromaštvo. Mi se trudimo da nam porodica radnika na minimalnoj zaradi, prima onoliko koliko danas troše najsiromašniji - to nam je cilj. 'Ajde da dostignemo minimalnu potrošačku korpu. Ali čak ni to ne uspevamo", kaže Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad.

Minimalna potrošačka korpa predviđa 128 dinara mesečno za obrazovanje, a komplet udžbenika košta između osam do 17 hiljada dinara, dok su troškovi pripreme đaka za školu mnogo veći.

"To bi značilo da jednoj tročlanoj porodici treba između šest i 11 godina da bi kupila jedan komplet udžbenika za jedno dete", kaže Andrijana Kocić iz Alternativnog centra za devojke.

Evropski zavod za statistiku smatra da je granica preopterećenosti jedne porodice ako više od 40 odsto prihoda ide na stanovanje, kredit i komunalne račune.

"Srbija je po tom merilu jedino bolja od Grčke u celoj Evropi gde se ova statistika vodi", kaže Marko Aksentijević iz organizacije Ministarstvo prostora.

Gubimo ogroman novac, kažu stručnjaci, stimulisanjem novonastanjenih u Srbiji koji zarađuju više od 300.000 dinara, jer su oslobođeni 70 odsto poreza na zarade i svih doprinosa za socijallno osiguranje narednih pet godina. Dodaju da treba dodatno oporezovati one koji zarađuju više od pet prosečnih zarada.

"Koliko je to desetina i stotina milijardi evra ako imamo oko 35.000 ljudi koji su se prijavili poreskoj upravi da su zaradili više od tog iznosa", kaže Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju.

Poslodavci tvrde da ne mogu da povećaju minimalnu zaradu 25 odto, mada je prošle godine privreda imala gotovo 80 odsto veći profit nego 2020. godine, a troškovi zarada su znatno niži nego u Evropskoj uniji.

Podsetimo, minimalna zarada uvedena je pre osam godina kao šestomesečna pomoć poslodavcu koji ima problema u poslovanju. U Nemačkoj je prima manje od pet odsto zaposlenih a u susednoj Hrvatskoj manje od 10 odsto radnika.