Čitaj mi!

Građani olako daju podatke, poverenik upozorava da zloupotrebe vrebaju na svakom koraku

U oblasti digitalne bezbednosti najčešće dolazi do narušavanja prava podataka o ličnosti i slobode izražavanja. Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović kaže za RTS da mnogi koji se bave obradom podataka nisu ozbiljno to shvatili, a sami građani olako daju svoje podatke na sve strane. Niti smo bili spremni, niti smo još uvek spremni za taj novi svet, naglasio je poverenik.

Narušavanjem prava podataka o ličnosti i slobode izražavanja, mnogi nisu ni svesni posledica koje te povrede mogu izazvati pojedincu i društvu.

"Problem digitalnog identiteta je generalno problem. Vi u digitalnom svetu ne znate sa kime komunicirate. On može da se predstavi kako želi. Ta bezbednost koju oni osećaju je lažna jer bilo ko može da bude otkriven", naveo je Goran Kunjadić, stručnjak za sajber bezbednost

Izveštaji monitoringa digitalnih prava i sloboda pokazuju negativne trendove i brojeve.

U Srbiji se od 2014. godine radi monitoring, a do sada je zabeleženo više od 800 slučajeva povreda.

"Oblici kršenja digitalnih prava podrazumevaju neke tehničke napade kao što su recimo hakovanje sajtova, zatim pitanja koja se tiču zloupotrebe podataka o ličnoti u digitalnom okruženju, različite vrste pretnje, pritisaka, govora mržnje...", istakao je Bojan Perkov iz Šer fondacije.

Najugroženija strana u većini dokumentovanih slučajeva jesu građani i novinari, a najbrojnije vrste prestupa su objavljivanje pretećih sadržaja i ugrožavanje sigurnosti, kao i uvrede i neosnovane optužbe.

"Ono što mi možemo videti prema monitoringu jeste da su građani ali i novinari naročito na meti povrede digitalnih prava i sloboda. Međutim, zavisno od konteksta dolazi i do nekih drugih situacija. Recimo, kada su u pitanju izboru tu dolazi do napada u digitalnom okruženju kada je reč o političkim aktivistima", napomenuo je Perkov.

Kunjadić smatra da medijske kuće i novinari imaju veliku moć u formiranju javnog mnjenja, a samim tim i veliku odgovornost. Svakako da stavovi koji se iznesu ne mogu biti svima po volji i oni su posebno ugroženi".

Istraživanje koje je sprovela Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, pokazalo je da građani Srbije nisu u dovoljnoj meri upoznati s temom upotrebe i zaštite podataka o ličnosti.

O Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti 

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je pre 3 godine.  Statistika pokazuje da preko 75 odsto ljudi u Srbiji koristi internet, a nasilje na mrežama gotovo je svakodnevna pojava.

Izveštaji - monitoringa digitalnih prava u Srbiji ukazuju - na brojne slučajeve narušavanja.

Jedan od poslednjih primera gde su zloupotrebljeni lični podaci dogodio se u kompaniji Volt. 

Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović je rekao gostujući u Dnevniku RTS-a da su inspektori bili u kompaniji Volt i sproveli nadzor, da zapisnik još nije napravljen, a tek će videti da li ima odstupanja od zakona što se same kompanije tiče.

"Tačno je da smo mi odmah rekli da ima kršenja zakona od strane dostavljača , a koliko tu ima i dela odgovornosti kompanije to ćemo da vidimo", naveo je poverenik.

Zakon postoji tri godine, a protekle dve smo doživeli pravu ekspanziju kada je u pitanju trgovina i onlajn poslovanje.

Poverenik kaže da niti smo bili spremni, niti smo još uvek spremni za taj novi svet - ni građani kao vlasnici svojih podataka, ali ni oni koji ih obrađuju podatke nisu spremni.

"Ali da ne bude da mi nešto zaostajemo za svetom. Evropa ima opštu uredbu od 2006. godine po kojoj se može videti da ni građani EU nisu spremni za opštu digitalizaciju", istakao je poverenik.

Dodao je da na svim stranama ima odgovornosti krivice i napomenuo da treba razbiti iluziju da je naš zakon savršen, on jeste prepisan iz EU i policijska direktiva koja se odnosi na obradu podataka je ukombinovana u taj Zakon, koji treba menjati.

"Mi smo prionuli na taj posao. Mnogi koji se bave obradom podataka nisu ozbiljno to shvatili, a o građanima i da ne govorim, oni olako daju svoje podatke na sve strane", istakao je Marinović.

Više od 300 pritužbi 

Ističe da su 2020. i 2021 imali više od 300 pritužbi i da je izvršeno nekoliko stotina nadzora, što ukazuje da se krše.

"Nije sve jedno gde ostavljamo podatke, ako se radi o nekom državnom organu ko dugo posluje, onda je veća izvesnost sigurnosti podataka koje ćete dati, nego ako je to neko nepoznat i nudi neku robu. Treba izvršiti provere, ali treba i pročitati ono što svako od njih mora da ima, a to je politika privatnosti i na taj način ćete preduprediti eventualne štetne posledice", rekao je Marinović.

Ako dođe do zloupotrebe, poverenik kaže da treba videti da li firma gde je došlo do povrede ima lice za zaštitu podataka, ako ima treba se obratiti njemu, a ako nema onda se treba obratiti onome ko je obrađivao podatke.

Međutim, napomenuo je ako nemate odgovor ili ste njime nezadovoljni možete se obratiti povereniku.

Govoreći o Zakonu, napomenuo je da mi u ovom pogledu imamo gotovo istu zaštitu kao građani EU, ali on mora da se menja jer ne spominje pojmove poput videonadzor, veštačka intiligencija.