Čitaj mi!

Plećaš za RTS: U slučaju pogotka nuklearke u Zaporožju, situacija bi bila gora od Černobilja

Sve su žešća granatiranja u okolini najveće evropske nuklearne elektrane u Zaporožju. Predsednik Nadzornog odbora javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Plećaš rekao je za RTS da bi bilo koji akt protiv nuklearke bio samoubilački akt i da imamo razloga za brigu. U ovom slučaju bilo bi mnogo gore nego u slučaju Černobilja, napominje Plećaš.

Proteklih dana ratni sukobi u Ukrjini, ponovo su se približili nuklearnoj elektrani Zaporožje. To je najveća nuklerka u Evropi, pa se podgreva i strah od nove nuklearne katastrofe u celom svetu.

Istovremeno, Rusija je ponovo uvrštena u generalni odbor  Međunarodne agencije za atomsku energiju, a zbog energetske krize Evropa ponovo aktivira nuklerke.

Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da imamo razloga za brigu u slučaju potencijalne nukelarne katastrofe i smatra da bi bilo koji akt protiv nuklearne elektrane bio samoubilački akt, stradala bi i jedna i druga strana.

Setimo se Černobilja pre 36 godina, cela Evropa je bila kontaminirana, u ovom slučaju bilo bi mnogo gore, ukazuje Plećaš.

"Svojevremeno smo učili da kontejment druge, treće generacije nuklearki može da zadrži čak i pad aviona. Ne znamo kakve su sada bojeve glave i oružje, da li ono može da probije i u slučaju probijanja zida koje štiti nuklearno jezgro, u najvećoj nukelarnoj elektrani u Evropi - a sastoji od šest delova - došlo bi do kontaminacije veće od Černobilja", ističe Plećaš.

Prema njegovim rečima, cezijum bi kontaminirao celu Evropu. Nadamo se da se to neće destiti, kaže Plećaš.

Najopasnije ako se pogodi jezgro reaktora 

Teorija kaže da nukelarke mogu da izdrže pad aviona, jak zemljotres, granate padaju u blizini rezervoara za gorivo, vode za hlađenje.

"Okolno gađanje je igrarija. Najopasnije bi bilo ako bi bilo pogođeno jezgro jednog od reaktora, cezijum bi izašao napolje i to bi bila velika katastrofa", napominje Plećaš.

Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju i posle više najava nisu došli da provere situaciju.

Meri se na terenu zagađenje, ništa se zvanično nije desilo, verovatno je sitacija normalna. Agencija će iznaći načina da pošalje delegaciju i da budu na licu mesta, njihovo prisustvo će smanjiti tenziju, smatra Plećaš.

Pogotkom nuklearke - dva slučaja 

Plećaš ukazuje da bi se pogotkom elektrtane u Zaporožju, desila najgora dva slučaja.

Prva i najvažnija stvar - došlo bi do katastrofe, gubitka ljudskih života i dugogodišnje posledice zračenja, istakao je Plećaš. 

"Drugi slučaj je što takva elektrana košta više od 200 milijardi evra, bila bi izgubljena, elektrana ne bi mogla da radi, ogorman deo naroda bi ostao bez energije", napomenuo je on.

U svetu 450 nuklearki, u Evropi se grade 4

Plećaš kaže da već 20 godina govori, citirajući međunarodne izvore, da će kroz 250 godina a to nije veliki period, to brzo prođe - generacije ostati bez uglja, nafte i gasa.

Zemlje koje ne razmišljaju o nukelarnoj energiji ostaće u kamenom dobu, podvukao je Plećaš.

"Mi nemamo nuklearnu elektranu, posle Černobilja donet je zakon o moratorijumu na gradnju. Trebalo je da se četiri elektrane sazidaju, dve bi bile u Srbiji. Naši fakulteti nemaju nukelarne programe, nisu nukelarni inženjeri vezani samo za izgradnju nuklearnih elektrana, nego za zaštitu od zračenja koje se koristi u medicini, privredi", ističe Plećaš.

Šta Srbija može da uradi 

Plećaš smatra da bi Srbija morala da uradi nešto u svom programu, ne može da gradi nuklearku, ona košta 8 ili 9 milijardi evra.

Pre 10 godina smo predlagali da svoje znanje prodamo Mađarima, Bugarima ili Rumunima u izgradnji njihovih elektrana i da dobijemo 10 ili 15 odsto struje kada se ta elektrana završi, kaže on.

"Sada nema studenata koji su to završili, preostaje jedino keš plati pa da dobiješ od Mađarske ili Bugarske 5 do 10 procernata", zaključio je Plećaš.