Čitaj mi!

Srbija među retkima sa Zakonom o digitalnoj imovini - zašto je u praksi za mnoge neosvojivo ostrvo

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja ima Zakon o digitalnoj imovini. Nešto više od godinu dana od njegovog usvajanja, RTS je istraživao kako izgleda primena zakona u praksi.

Donošenje Zakona o digitalnoj imovini svrstalo je Srbiju na listu tehnološki razvijenih zemalja sveta.

Trenutno zakon prepoznaje dva tipa virtuelne imovine – virtuelne valute i digitalne tokene, a sprovođenje pravnih regulativa povereno je Narodnoj banci Srbije.

"Narodna banka Srbije nije po prvi put dobila nadležnost u vezi sa virtuelni valutama, ona je od 2018. godine, izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca, dobila nadležnost da u toj oblasti kontroliše sve kompanije koje se bave virtuelnim valutama", kaže Dejan Dević iz Narodne banka Srbije.

Advokat Zoran Naumović ističe da je zakon svakako veliki uspeh za državu i da ga mnoge druge zemlje nemaju.

"Mi smo daleko ispred drugih što se tiče regulative u ovoj oblasti. Međutim, zakon je za mnoge trenutno neosvojivo ostrvo", kaže Naumović.

Da je zakon mnogima neosvojivo ostrvo, potvrđuje i činjenica da od juna prošle godine, kada je stupio na snagu, do danas, Narodna banka Srbije nije izdala nijednu dozvolu za bavljenje uslugama trgovine kriptovalutama jer, kako navode, nijedno privredno društvo koje je podnelo zahtev, nije dostavilo kompletnu dokumentaciju i podatke.

"U toku je odlučivanje o nekoliko zahteva za dobijanje dozvole za bavljenje poslovima koji se odnose na virtuelne valute", navodi Dejan Dević.

"Zakon mora da bude fleksibilna struktura koja se često menja"

Oni koji se kriptovalutama bave u praksi, saglasni su da je u oblasti koja tako brzo napreduje, kao što je blokčejn tehnologija, neophodan stalni dijalog i izmene zakona.

"Mi smatramo da je neophodno napraviti jedan javni dijalog između tržišnih aktera i regulatora. Radi se o novoj tehnologiji, radi se o novoj poslovnoj praksi", naglašava Aleksej Misailović iz druženja "Digitalna imovina".

Osnivač kriptomenjačnice "ECD" Aleksandar Matanović kaže da u tehnologijama koje se tako brzo razvijaju zakon mora da bude vrlo fleksibilna struktura koja treba često da se menja i dopunjuje.

"Tu je vrlo bitno da postoji kvalitetna i redovna komunikacija između zakonodavaca sa jedne strane i ljudi koji se time u praksi bave", ističe Matanović.

Ako dijalog ne izostane i zakonodavstvo bude odgovarajuće, Srbija ima šansu da postane evropski centar za digitalnu imovinu i privuče nove investitore.