U vrtlogu zamršenih propisa - čiji je propust kad stan ima više vlasnika

Odobrenje za gradnju zgrade na mestu porodične kuće, Radonići su dobili 2002. godine.

Građevinsku dozvolu nisu ni tražili, niti su je dobili, ali jesu suinvestitora i izvođača radova: i jedan i drugi su prodavali stanove u izgradnji. 

Olivera Popović objašnjava da je 2004. godine kupila stan od oko 28 kvadrata, te da ga je platila 23.800 evra. 

Ističe da je suđenje počelo u januaru 2010. godine, kao i da je posle dve godine doneta presuda o državini, prema kojoj treba da se vrate u svoje stanove. 

Nakon što je zgrada legalizovana, 2013. godine stan broj jedan, ali uknjižen kupila je Slavica Momčilović i ubrzo ušla u sudski spor. 

"Mi smo ovde kupili već uknjižen stan. Nije dovoljno ni što si vlasnik stana, ni što taj neko potražuje na našem stanu 32 kvadrata. Imamo stan od 67 kvadrata koji je iste veličine, kao što su i svi drugi stanovi u ovoj zgradi", priča Slavica.

"Isparili" suinvestitor i preduzeće

Suinvestitor Dejan Ivanović i preduzeće "Stanković", naime, višestruko su prodali osam od 20 stanova u nedovršenoj i nelegalizovanoj zgradi.

Zbog nedostatka para za završetak objekta, "nestali" su iz priče.

Porodica Radonić tada angažuje novog izvođača radova, koji preuzima gradilište, dobija odobrenje za gradnju koje je prethodnim izvođačima isteklo, završava i legalizuje objekat. 

Kada se Radonići, konačno, knjiže u katastru, počinju da stižu tužbe prevarenih kupaca, ali i izvršiteljka.

Kakav je stav izvršiteljke 

Mirjana Dimitrijević, javna izvršiteljka tvrdi da od suda isključivo dobija rešenje o izvršenju, koji rešenje donosi na osnovu presude, kao i da izvršitelji često u spisu nemaju samu presudu. 

"Ni ljudi koji su sada u stanovima nisu krivi, kao ni ljudi koji su poverioci koje sad treba uvesti u stanove. I jedni i drugi su se našli u takvoj situaciji, zato što su kupovali od nesavesnih lica", ukazuje Dimitrijevićeva. 

Prvi kupci pravo na stanove traže na osnovu presude suda, da imaju pravo državine. 

Ivan Zlatić iz Udruženja građana "Krov nad glavom" objašnjava da nisu svi sudski postupci u ovom slučaju okončani, te da nije jasna vlasnička struktura. 

"Ono što bi bilo najnormalnije i najcivilizovanije je da javna izvršiteljka zastane, dok se ne završe svi sudski postupci i dok se ne utvrdi celokupna situacija", navodi Zlatić. 

Uključio se i ombudsman 

U rešavanje slučaja zgrade u Mirijevu uključio se i Zaštitnik građana. 

Ističe da je prevara kupaca stanova manja u odnosu na 2010. godinu kada je i uveden jedinstven registar nepokretnosti. 

Procenjuje, međutim, da je oko 20.000 ljudi na taj način oštećeno, kao i da svakodnevno dobija prijave. 

"Zaštitnik građana ne može da kontroliše rad sudova, ali može da kontroliše rad svih onih u nizu, zbog kojih je eventualno problem došao: inspekcije i urbanizam u opštini, katastar i sudske izvršitelje", ističe ombudsman Zoran Pašalić. 

Šta se dešava u praksi

Najveći broj prevarenih kupaca neće dobiti ni stan, niti novac nazad. Vlasnik stana može biti samo jedan od prevarenih u lancu, a ostali imaju pravo na obeštećenje. 

To u teoriji lepo zvuči, ali u praksi nije moguće jer investitori najčešće nemaju prijavljenu imovinu, pa ni sud nema šta da im oduzme.