Kada se beži od požara, a kada se ostaje u stanu za RTS objašnjava profesor Mašinskog fakulteta

Ivan Aranđelović je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio je da su protivpožarni alarmi u Beogradu regulisani dosta davno, odlukom Grada iz 1983. godine za objekte od četiri sprata, pa naviše.

"Dosta je starih objekata i obaveza je stambene zajednice, a upravnik zgrade je odgovoran je za sprovođenje redovnih pregleda tih sistema", navodi Aranđelović.

Aranđelović navodi da je prva obaveza za objekte posedovanje protivpožarnih aparata, jedan po spratu.

"Za objekte koji su viši od 30 metara, odnosno čija je visina najvišeg sprata viša od 30 metara, da ne postoji pozicija u objektu koja je udaljena od vatrogasnog aparata više od 20 metara", napominje Aranđelović.

Najvažnije je, kaže, u zgradama je da se na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal, bicikli, delovi nameštaja, saksije sa cvećem.

"Neko može da strada od tih naših delova nameštaja, saksija sa cvećem", ističe Aranđelović.

Novi objekti, dodaje, imaju protivpaničnu rasvetu koja bi trebalo da se kontroliše najmanje dva puta godišnje, a organizacija toga pripada upravniku zgrade.

Na pitanje ako moramo da bežimo iz zgrade, kako da izbegnemo opasnu situaciju, Aranđelović ističe da se uvek beži naniže i ako možemo da pobegnemo.

"Ako je hodnik pun dima, onda je bolje da se vratimo u stan i izvršimo zaptivanje nekim mokrim peškirima ili kaputima da bi dim, od kog se najčešće strada, u što manjoj meri uđe u stan. Ako dim ide preko fasade, onda se radi suprotno, zaptivaju se prozori i povlačimo se u najudaljeniju prostoriju", navodi Aranđelović.

Ukazuje da ni stare zgrade nisu nebezbedne, kada se održavaju.

Ističe da je najvažnije je da ne držimo otpadni materijal po hodnicima.

"Zakonska je obaveza da sisteme koje imamo u zgradi, rasvetu, hidrantske instalacije i sisteme održavamo i proveravamo redovno. To vam je u principu dva puta godišnje", ističe Aranđelović. Na pitanje šta kao pojedinci ne smemo da radimo da do požara ne bi došlo, ukazuje da moramo da vodimo računa o instalacijama, koristiti ispravne uređaje, ne koristiti oštećene kablove ili uređaje.

"Sve ono što je staro ili vidljivo oštećeno ne uključivati u električnu mrežu. Stavljati osigurače, ali ne licne", zaključuje Aranđelović.

Protivpožarne mere u novoj zgradi i Geneks kuli

Ekipa Beogradske hronike obišla je i jednu novu modernu stambenu zgradu kako bi videli kako izgledaju protivpožarne mere. 

Sva u staklu, na 40 spratova oko 360 stanova. Najsavremenija oprema, video-nadzor, kontrolne sobe odakle se upravlja svim sistemima u jednoj od najviših zgrada u Beogradu. Mnogo stakla i izolacionih materijala, zahtevali su i posebnu protivpožarnu zaštitu.

U slučaju da se ipak dogodi, požar se gasi vodenom parom. Aktiviraju se mlaznice koje raspršuju sitne kapljice vode, a svaka štiti prostor od 12 kvadratnih metara, ne samo u hodnicima i garaži već i u stanovima. Time se obezbeđuje veća sigurnost, višestruko se štedi voda, koja se skladišti u bazenima u samom objektu. Protivpožarni sistem ne reaguje na dim ili paru, a za 80 odsto smanjuje nastalu štetu.

"Ukoliko se identifikuje gde su delovi požara, tako tehnički sistemi funkcionišu, da se vrata na samim ulazima automatski zatvaraju, gde ona mogu da se ručno otvore ako neko treba da izađe sa tog sprata i da uđe", kaže Ljubiša Banovački profesionalni upravnik.

Kada je krajem sedamdesetih godina prošlog veka izgrađena zgrada od trideset spratova, bila je najmodernija na Balkanu. Danas 500 stanara Geneks kule, u kojoj, na sreću, nijednom nije izbio požar, ne znaju kako da reše upravo problem protivpožarne zaštite, tačnije agregata koji ne radi bar devet godina. Apsurdno, do desetog sprata za gašenje požara koristi se voda iz vodovodne mreže.

"Pošto mi imamo 30 spratova, od desetog do dvadesetog i od dvadesetog do tridesetog aktiviraju se pumpe koje daju pritisak. Ali, da bi pumpe radile mora da se ima dovod struje, a prva stvar koja se dešava kada dođe do požara je isključivanje struje. Arhitekta je osmislio jedan agregat koji bi trebalo da je u funkciji. Ima rešenje MUP-a da je u funkciji, ali on u stvarnosti nije u funkciji", ispričao je Božidar Stavrić, upravnik stambene zajednice.

Upravnik zgrade kaže da im je trebalo mnogo vremena da obezbede pristup do prostorije na poslednjem spratu preko kog bi stanari, u slučaju požara, morali da se evakuišu. Kaže, dalje od ovih vrata koja vode do pasarele ne mogu, jer su zaključana.

Na svakom spratu postoje javljači požara, u zgradi i dve sirene koje ne rade od ko zna kad. U torbi dokumentacija teška tri kilograma – dopisi institucijama zaduženim za rešenje problema. Ova zgrada neobična je još po jednoj stvari. Stanari su složni i hoće da plate, ali nadležni bi trebalo, konačno, da reaguju.