Diverzione mere umesto krivičnog gonjenja maloletnika – šta one znače

Milica Kovačević sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju kaže da je koncept diverzionih mera, čiji naziv potiče od engleske reči koja znači skretanje, poznat decenijama i deo je ukupne promene pogleda na prava deteta koja proističu iz Konvencije UN o pravima deteta koja u prvi plan stavlja pitanje šta teba učiniti za decu kako bi se adekvatno razvijali umesto insistiranja samo na njihovu odgovornost.

"Iz toga proizlazi da dokle god je moguće treba izbegavati krivično gonjenje maloletnika, jer su brojna istraživanja pokazala da insistiranje na rigidnim merama ne daju gotovo nikakve rezultate", naglasila je Kovačevićeva gostujući u "Magazinu na prvom" Radio Beograda.

Ukazala je da se ovaj koncept promenjuje i u našoj zemlji i to kroz odustajanje od krivičnog postupka i primenu vaspitnih mera. Odluku o tome donosi javni tužilac za maloletnike koji procenjuje da li je celishodno da pokreće krivični postupak.

"Naravno nije reč ni o kakvoj samovolji, jer tužilac, u saradnji sa organima socijalne zaštite, procenjuje dotadašnji život maloletnika, njegove porodične okolnosti i sve druge informacije na osnovu kojih zaključuje da li se radi o izolovanom incidentu ili postoje pretpostavke da maloletnik prestupnik ponovi krivično delo. Tek kada utvrdi da nema potrebe za rigidnom reakcijom, tužilac odustaje od krivične prijave i nalaže vaspitne naloge, koje su zapravo diverzione mere. One se kreću u rasponu od izvinjenja, preko društveno korisnog rada, edukativnih mera do psiho-socijalne podrške. Primenu vaspitnih nalog nadgledaju organi starateljstva, odnosno centri za socijalni rad", objasnila je Kovačevićeva.

Kako je rekla, prva svrha primene ovakvih mera je nastojanje da se izbegne stigmatizacija mladih ljudi po izlasku iz kaznenih zavoda čemu je naše društvo vrlo sklono.

Drugi razlog je brojnim istraživanjima dokazano iskustvo da rigidne mere ne sprečavaju počinioce krivičnih dela da se po izlasku iz kaznenih zavoda vrate kriminalu. Kada su maloletnici u pitanju, vrlo važan razlog za pažljivo odmeravanje kazne su i posledice izmeštanja iz porodične sredine i regularnih uslova odrastanja i školovanja.

Milica Kovačević je precizirala da se diverzione mere mogu primeniti samo za dela za koja je propisana novčana kazna ili maksimalno pet godina zatvora.

"Suprotno slici koja se stvara senzacionalističkim izveštavanjem medija, maloletnici u apsolutnoj većini čine upravo takva lakša krivična dela. Takođe, statistički podaci pokazuju da se ne beleži porast broja maloletnih počinilaca krivičnih dela", navela je profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Upozorila je da se naša zemlja suočava sa problemom nedostatka adekvatnih resursa za primenu vaspitnih naloga koji se izriču maloletnicima.

"Zbog te činjenice tužilac za maloletnike, pri odlučivanju mora da utvrdi da li postoje realni uslovi u određenoj sredini da se vaspitni nalozi zaista i primenjuju na način koji daje željene rezultate. Ovaj problem bi mogao da se reši većim angažovanjem ne samo institucija nego i organizacija civilnog društva. Ovo je naročito važno u malim sredinama kako bi se svoj deci u Srbiji pružile iste mogućnosti", zaključila je Kovačevićeva.