Čitaj mi!

Čuvari sećanja na porodice Dajč, Kon, Bril – posle Zrenjanina "kamen spoticanja" i u Beogradu

Posle Zrenjanina, i u Beogradu se u znak sećanja na jevrejske porodice žrtve Holokausta postavljaju spomen-obeležja, "kamenovi spoticanja", ispred kuća u kojima su živele.

"Kamen spoticanja" čuvaće uspomenu, između ostalih, na porodice Dajč, Kon, Bril.

Beogradski arhitekta Aleksandar Ajzinberg imao je 11 godina kada su 6. aprila pale prve bombe na Beograd. Njegov otac, takođe arhitekta, Matvej Ajzinberg, koji je učestvovao u gradnji Crkve Svetog Marka, ubijen je u logoru na Starom sajmištu. Aleksandar i njegova majka Greta preživeli su krijući se po Homoljskim planinama.

"Prvi seljak me je naučio, ako se izgubim u planini, da arlaučem kao kurjak, on me je naučio da arlaučem. Jer ako psi čuju, počeće da laju, u tom pravcu treba ići. Tamo ima seljaka, a oni će nas nahraniti", kaže Ajzinberg.

Ideja o obeležjima potiče od nemačkog umetnika Gintera Demniga, koji ima običaj da, u tišini, prve "kamenove spoticanja" u nekom gradu postavlja lično. Tako je bilo i danas.

"Veći značaj je u poruci sledećoj generaciji koja stvarno treba da se spotakne, a potom i podstakne. Da li sve ovo može da se ponovi? Da – može", ističe predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš.

Ideja je i da se prolaznici saginjanjem i čitanjem imena, simbolično poklone žrtvama nacističkog terora.

"Na prvi pogled, kamenovi spoticanja možda deluju malo i da ih je lako prevideti, ali su jako važni. Zahvaljući njima, sećamo se porodica i njihovih sudbina, onih koji su bili mučeni, deportovani, koji su ubijeni tokom nacističke okupacije. Zahvaljući kamenu spoticanja, sećanje na te porodice se vraća u Beograd", naglašava ambasador Nemačke Tomas Šib.

Do sada je ugrađeno više od 80.000 "kamenova spoticanja" u 27 država sveta.