Ekskurzije nikad skuplje – šta sve ulazi u cenu

Ono što je za decu radost, za mnoge roditelje može da bude glavobolja. Dva dana na Tari, jedno noćenje košta 10.000 dinara. Za osmake.

"Ako se ide na neka mesta u objekte koji su jeftiniji, onda se roditelji žale da smeštaj nije dobar, deci ne prija jer su deca sabijena u sobi, a ako se ide negde gde je smeštaj bolji naravno da je cena veća. Sada tu treba napraviti balans, možda država nekako da razmisli kako da se izbalansira", kaže Gordana Simović, roditelj.

Šta sve roditelji plaćaju? Za nastavnika, po đaku, od 500 do nekoliko hiljada dinara. Dnevnica lekara – oko 50 evra. Porez koji se na sve to plaća najviše utiče na cenu, kažu u Nacionalnoj organizaciji turističkih agencija Juta. Turistička agencija šalje ponude školi. Školska komisija, u kojoj sedi i roditelj, bira najpovoljniju.

"Treba očekivati da rekreativne nastave i ekskurzije u sledećoj školskoj godini budu još skuplje, vrlo lako možemo da predvidimo da će tržište ići u pravcu nedostatka i skupih energenata", navodi Milan Bajić, direktor OŠ "Josif Pančić".

Oko 50 odsto novca ide hotelima, 20 odsto prevozniku, a od ostalih 30 odsto agencije zarade tek 10, tvrde u Juti. Jednodnevni izleti koštaju od 4.000 do 5.000 dinara. Još veća glavobolja za roditelje su sedmodnevne rekreativne nastave čija cena dostiže i 250 evra.

"Ova godina je bila korona godina do marta, a cene za ekskurziju koje smo postigli u avgustu prošle godine bile su zaboravljene do marta i samo dobrom voljom agencije mi smo platili cenu od avgusta, a ne sadašnju posle svih ovih poskupljenja", dodaje Bajić.

Da se odlazak ne bi dovodio u pitanje, neke škole su zbog većih cena trodnevne ekskurzije skratile na dva dana, a dvodnevne na jedan. I psiholozi kažu da dete može da doživi traumu ako sa grupom ne ode na izlet.

"Na ekskurzijama uvek bude neka zvezda, neko postane važan, najbolji pevač, najveći talenat, najluđa frizura i tako stiču samopouzdanje zbog tih uloga koje tamo dobiju", poručuje Martina Kvarantan Šmitran, psiholog.

Ekskurzija se organizuje uz prethodnu pismenu saglasnost roditelja. Po pravilu najmanje 60 odsto učenika istog razreda mora da se prijavi. Izbor agencije sprovodi se u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke.