Čitaj mi!

Nasilje se iz fizičkog sveta prelilo u digitalni – 80 odsto devojaka se ne oseća bezbedno

Devojke nisu jednako bezbedne u digitalnom prostoru kao mladići, pokazuje istraživanje koje je sprovelo Udruženje "Atina". Više od polovine ispitanica navodi da su preživele nasilje na nekoj od mreža ili da poznaju neku vršnjakinju koja je bila u sličnoj situaciji. Autorka istraživanja Andrijana Radoičić kaže za RTS da su one najčešće izložene verbalnom nasilju koje je u vezi s njihovim izledom. Navodi i da je zabrinjavajući podatak da se 90 odsto devojaka formalno ne bi obratilo institucijama kada bi doživele nasilje u digitalnom prostoru.

Prema istraživanju "Ispred ekrana", u kojem su učestvovale 642 devojke uzrasta 18 i 19 godina iz 24 škole u Nišu, Subotici i Beogradu, 80 odsto njih smatra da nikako nije bezbedno u digitalnom prostoru. 

"Najčešće su izložene verbalnom nasilju koje je u vezi s izgledom i navode da su najviše  pogođene zbog toga što su upravo devojčice. Navode i to što su generalno izložene i svim drugim oblicima nasilja i u fizičkom prostoru, i prepoznaju da se to nasilje sada preliva i u digitalni prostor", ističe Andrijana Radojičić.

Vreme provedeno na internetu nosi ogromne rizike

Istraživanje pokazuje i da devojčice u Srbiji provode više od tri i po sata koristeći mobilne telefone i društvene mreže, što je za sat duže od svetskog proseka.

Radojičićeva upozorava na to da mnogo vremena provedenog u digitalnom prostoru sa sobom nosi ogromne rizike.

Dodaje da oko polovine devojaka smatra da one nisu krive za nasilje koje se dešava na internetu i ocenjuje da je to dobar podatak i pokazatelj.

Međutim, druga polovina prepoznaje da postoji njihova odgovornost, pa jedna četvrtina ispitanica govori o tome da devojčice treba da vode računa o tome šta postavljaju na društvene mreže.

"To je ona stara paradigma o nasilju i žrtvama, odnosno da žrtva može na neki način sprečiti svojim ponašanjem nasilje i ponavljanje tog nasilja, što znamo da nije slučaj", kaže ona.

Radojičićeva je rekla i da su devojke tog uzrasta informisane o tome kako da se štite na internetu, ali nedovoljno. 

Ispitanice su istakle da bi volele da vide kampanje u kojima učestvuju javne ličnosti, ali i informacije o tome kome mogu da se obrate i da prijave ukoliko do nasilja dođe.

Kakve su posledice nasilja

"Preko 90 odsto devojčica izveštava o psihološkim posledicama, fobijama, strahovima, anksioznosti. Međutim, značajan broj govori da se u potpunosti povlači s mreža, prestaje da koristi internet ili ga koristi pod drugim imenom", navodi Radojičićeva.

Smatra da to dugoročno može imati za posledicu povlačenje žena generalno s veoma rastuće društvene tehnologije kao što je internet i sve profesije vezane za njega.  

"Tako da onda govorimo o dugoročnoj šteti koju ćemo generacijski morati da popravljamo ukoliko se devojčice zaista izoluju i prestanu da koriste internet zbog nasilja kojem su izložene", upozorila je autorka istraživanja.  

Takođe, ukazuje i da se 90 odsto devojaka formalno ne bi obratilo institucijama kada bi doživele nasilje u digitalnom prostoru, što je zabrinjavajući podatak.