Čitaj mi!

Milašinović za RTS: Takozvana država Kosovo nije spremna ni po zakonu ni moralno da bude deo Uneska

Mnogi bi da profitiraju od rata u Ukrajini. Priština je podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Ponovo se pojavljuje slična mogućnost da neko takozvanu državu Kosovo predloži za članstvo u Unesku. Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, ističe da Beograd smatra da takozvana država Kosovo nije spremna da bude deo Uneska, ne samo po slovu zakona, nego i moralno. Naglašava da je zaštita kulturne baštine na KiM posao Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.

Na teritoriji Kosova i Metohije je 61 kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Nalazi se 1.300 crkava i manastira.

Četiri spomenika na Kosovu i Metohiji su 2006. godine upisana na Listu svetske baštine u opasnosti. U opasnosti su, dakle, manastiri: Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Kosovske vlasti pokušavaju da te spomenike pripišu "kosovskom kulturnom identitetu".  

Profesor dr Goran Milašinović ističe za RTS da dugo postoji ta ideja, a da je u poslednje vreme intenzivirana pa takozvana država Kosovo aplicira za članstvo u Unesku.

"Imate najbolji primer Saveta Evrope i takvih međunarodnih institucija koje su apsolutno političke, gde ne možete ništa da uradite po pitanju neke međunarodne pravde ili zakona, to je klasična politika ili trgovina političkim interesima i ništa drugo", ocenio je on.

Navodi da je Unesko organizacija koja se ipak bavi nekim stručnim stvarima i da tu postoji prostor da se ostvari neka pravda.

"Zato smo do sada uspeli da blokiramo, sprečimo članstvo takozvanog Kosova u Unesku. Neispunjavanje obaveza koje se odnose na već upisana naša dobra, manastire, crkve na KiM, uveravaju zapravo da je tumačenje Srbije da takozvano Kosovo nije spremno da bude deo Uneska, ne samo kao slovo zakona, na šta se mi pozivamo, nego i moralno", naglasio je on.

Dečani su i dalje pod vojskom

Odluka Ustavnog suda u Prištini o vraćanju 24 hektara manastiru Visoki Dečani, koja je doneta pre šest godina, još nije sprovedena.

"Dečani – ništa se ne događa, čak je i sud doneo odluku o izvršavanju. Stvar je u tome da centralna vlast ne može da obuzda lokalnu samoupravu. Sponzori Prištine za ulazak u Unesko su pet najmoćnijih država, koje ih upozoravaju da to moraju da urade, a oni i dalje to ne rade", rekao je on. 

Milašinović kaže da centralna vlast nije u mogućnosti da natera samoupravu da izmeni trasu puta oko Dečana i da imamo neprestane atake na našu kulturnu baštinu. Dečani su i dalje pod vojskom, Kfor i dalje vodi računa.

Naglašava da Srbija kao država i dalje mora da vodi računa o našem kulturnom dobru, međutim, druge strana ništa ne čini da se to na neki način prevaziđe.

"Trpe zapravo kulturna dobra. Ko danas može da ode i da obiđe te manastire, ne samo iz Srbije nego i iz sveta? Niko ne ide", upozorio je on.

Crkva Bogorodica Ljeviška u opasnosti 

Navodi da su četiri spomenika kulture upisana u listu Uneska kao objekti koji su u opasnosti.  Onemogućena su normalna održavanja onih sajtova koji se nalaze na listi, da ih ceo svet vidi.

"Ako imate u vidu da celokupnu listu Uneskove kulturne baštine čini hiljadu i nešto dobara, a samo 50 je u opasnosti, onda je jasno da je to zaista jedan ozbiljan problem", naveo je on.

Naglasio je da je Crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu u posebnoj opasnosti.

"To je crkva u koju ne možete da uđete, prokišnjava, neophodni su radovi, ne samo uređenja nego i restauracije. To je osetljivo pitanje, ne možete nikakve radove da radite bez saglasnosti Uneska. Kad nešto upišete, mora ostati u istom obliku kao i kad je upisano, a ako radite bilo kakve radove koji nisu održavanje, automatski vas skidaju s liste", objasnio je Milašinović.

Istovremeno, ukazao je da ne mogu da nateraju lokalnu samoupravu ni na koji način da omogući pristup toj crkvi.

Preko puta ulaza u crkvu se nalaze visoke stambene zgrade koje onemogućavaju čak i pogled. Crkva je, kaže, u takvom stanju da u nju ne mogu da uđu ne samo vernici nego bilo ko.

"Moramo da istrajemo da je to naš posao, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije je odgovoran i mora biti omogućeno njegovim ekspertima da to rade", istakao je on.

Kako naći rešenje

Milašinović smatra da je generalno moguće naći neko rešenje – da se insistira na statusu eksteritorijalnih područja i da će u tom slučaju biti onemogućeni ti zlonamerni ataci koji postoje.

Ukazuje da Priština menja načine borbe protiv naše kulturne baštine. Veliki broj država koji je glasao za nezavisnost je 2015. godine glasao protiv njihovog prijema u Unesko kada su videli filmove Srbije sa pogromom.

Ocenjuje i da postoji jedna osetljivost međunarodne zajednice, pogotovo u Unesku, na ono što oni čine protiv srpske baštine.

Drugi način je, ističe, da se pitanje kulturne zaostavštine i sakralnih objekata na KiM stavi u zajednički plan dogovora između Prištine i Beograda, ali da to bude deo paketa da se na poseban način rešava.

Do tada je, naglašava, za Srbiju najvažnije da i dalje o tim objektima vodi računa i da im ih ne prepusti, jer je, upozorava, sigurno da će to biti rađeno na loš način.

"Narod bez kulture ne postoji, tako i srpski narod jednog dana u bilo kom pravcu da krene, ka istoku ili zapadu, mora sa sobom da nosi to naše kulturno blago koje imamo pa gde god se u tom trenutku našli", poručio je Milašinović.