Čitaj mi!

Oko: Srpska crkva - od Stare Srbije do Severne Makedonije

"Vekovni san je ostvaren, ispisuje se istorija", tako mediji u Skoplju komentarišu odluku Srpske pravoslavne crkve da Makedonsku pravoslavnu crkvu prizna kao autokefalnu. Šta je ovom odlukom dobila SPC, a šta Srbija, da li je ovo prvi put da SPC proaktivno deluje, šta odluka znači za odnose Beograda i Skoplja u emisiji "Oko" govorili su kulturolog Jovan Janjić, Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije i Oliver Branković, dopisnik Makedonske televizije iz Beograda.

Stav SPC-a da priznaje autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi juče je u Skoplju saopštio patrijarh srpski Porfirije, na oduševljenje prisutnih vernika. Poglavar Makedonske crkve, arhiepiskop Stefan rekao je: "Na ovaj trenutak čekali smo 55 godina."

 

U Beogradu bojažljivo reaguju na vest iz Skoplja. Ima i nezadovoljnih glasova – pretresaju istoriju, pominju cara Dušana, Balkanske ratove, Staru Srbiju, Tita i pitaju se da li je žrtva arhiepiskopa Jovana bila uzaludna.

Oliver Branković, dopisnik Makedonske televizije iz Beograda je rekao da je vekovni san Makedonaca da imaju svoju autokefalnu crkvu.

"SPC je ceo ovaj proces izveli na crkveni i dostojanstven način. Ovo je istorija i za Makedonce i za Srbe, jer posle ovog čina između dva naroda i dve države nema više nijedan problem", napomenuo je Branković dodajući da je ovo bio problem koji je opterećivao i političke odnose.

Ocenio je da je ovo odličan čin koji je napravljen priznavanjem autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. "Jeste ovo bilo tajno, ali je bilo sve koordinirano sa vaseljenskim patrijarhom", napomenuo je.

Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije je citirao Njegoša – "Vreme je majstorsko rešeto, prečistiće ono ove stvari", aludirajući da će vreme pokazati kakva je ovo odluka bila i da li je dugoročno dobra ili loša.

"Ovim je sklonjeno nekoliko opasnosti. Postojala je opasnost od ukrajinizacije crkvenog pitanja u Makedoniji. Problem koji smo imali sa Bugarskom koja se proglasila pre nekoliko godina za majku crkvu Makedoncima je sada bespredmetan, kao i mešanje Carigrada, odnosno vaseljenskog patrijarha", istakao je Gajić.

Prema njegovom mišljenju, ovo je gest bez presedana i ovim je SPC učinila veliki korak prema našoj crkvenoj braći.

"Sa makedonske strane treba očekivati jedno razumno i bratsko ponašanje posebno kad je u pitanju srpska kulturna baština i zadužbine, koje treba da se zaštite. Otvara se nova stranica u odnosima Srba i Makedonaca. Makedonci nemaju nikoga bližeg od Srba", napomenuo je Gajić.

Iznenađujuće brzo rešenje problema 

Univerzitetski profesor i kulturolog Jovan Janjić je rekao da je autonomija koja je obelodanjena 9. maja, dočekana i ovde i u Severnoj Makedoniji sa radošću, a ova poslednja vest je dočekana sa zebnjom "zašto tako brzo".

"Dugo traje ovaj problem i malo je iznenađujuće da bude tako brzo rešen. Ja sam očekivao pošto je rečeno da se daje autonomija na temelju sporazuma iz 1959. i očekivao sam da će se graditi odnosi po tim kanonima. SPC je pristala pod pritiskom komunističkih vlasti da dâ autonomiju MPC uz uslov da ona izvrši izmene u 37 članova stava. Oni su to obećali, ali nisu uradili što je trebalo i tako je nastao raskol", podsetio je Janjić.

Napomenuo je da je Dobrivoje Radosavljević, predsednik savezne verske komisije često naglašavao da crkveno pitanje u Makedoniji nije samo crkveno pitanje nego i političko i državno pitanje.

Branković je rekao da su makedonske teze iz prošlosti da su zahtevi za obnovu Ohridske arhiepiskopije potekli još iz 2. avgusta 1944. godine kada je narod u tim odlukama prve Vlade Makedonije hteo da se obnovi.

"Mi se krstimo u Makedoniji još od četvrtog veka. Ta crkva potiče iz naroda koji je tamo živeo. Tamo nije samo srpska kulturna baština, već i vizantijska kulturna baština i bugarska, ali najviše je makedonska", istakao je Branković.

Janjić je napomenuo da je u ovom slučaju SPC u velikoj meri nishodila zahtevima iz Skoplja i prešla preko mnogo čega.

"SPC je pokazala dobru nameru i nadam se da će se to tako shvatiti. Jedino majka crkva može da daje autonomiju i autokefaliju, a to je u ovom slučaju SPC", rekao je Janjić.

Zašto autokefalnost baš u ovom trenutku 

Odgovarajući na pitanje zašto se priznavanje autokefalnosti MPC događa baš u ovom trenutku, Gajić je citirao Karla Bilta koji je 2014. godine rekao da je "pravoslavlje najveći neprijatelj i da je opasnije od islamskog terorizma", imajući u vidu neobjavljeni rat koji NATO vodi protiv Rusije, pa i protiv pravoslavlja, ovo se dešava u kontekstu rata u Evropi i u kontekstu u kojem je Rusija praktično u ratu sa celim Zapadom, a vaseljenski patrijarh se postavio na kojoj je strani.

"Neprijatelji pravosavlja žele da unesu zabunu među pravoslavne vernike i narode. Vreme će pokazati da je SPC učinila najbolje u datim okolnostima. Moglo je sve da se iskomplikuje da je vaseljenski patrijarh preuzeo sve na sebe kao u slučaju u Ukrajini", istakao je Gajić.

Komentarišući kako će se zvati Makedonska pravoslavna crkva, vaseljenski patrijarh nije spomenuo Makedonsku pravoslavnu crkvu, već Ohridsku arhiepiskopiju, a tu se nazire problem sa Bugarima.

Janjić je ocenio da ovo može da izazove bojazan za neke druge separatističke težnje unutar crkve na prostorima Crne Gore i Hrvatske.

Gajić je dodao da je narod u Severnoj Makedoniji najbliži Srbiji i instinktivno oseća zaštitu od Srbije.

"Srbija se pokazala prema Makedoniji veoma blagonaklono, a mogla je da ima različite pretenzije. Mislim da je ovo tačka. Očekujem da će ovo učvrstiti odnose, u vremenima koja dolaze. U Makedoniji su nedavno bile NATO vežbe, ja to mogu da vidim kao pretnju Srbiji, kao jedinoj zemlji koja je vojno neutralna. Brzina rešavanja ovog pitanja je bila podstaknuta malicioznim namerama neprijatelja pravoslavlja i NATO pakta", istakao je Gajić.