Dva načina uzimanja matičnih ćelija, dr Blagojević objašnjava proceduru i važnost registra davalaca

Dr Glorija Blagojević je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da u Nacionalnom registru ima oko 10.000 potencijalnih davalaca, da taj broj nije dovoljan, i da se zato trude da ga povećaju.

"Transplatacija matičnih ćelija je jedini put ka izečenju za mnoga hematološka oboljenja, bolesti imunog sistema i metabolizma. Jedini lek za ove bolesnike je transplantacija matičnih ćelija. Zato je važno da postoji veliki i jak Nacionalni registar jer sa povećanjem broja ljudi u registru se povećava mogućnost da nađemo podudarnog davaoca za što veći broj bolesnika", kaže dr Blagojević.

Prema njenim rečima, ti humani leukocitarni antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost davaoca i bolesnika su slični kod ljudi sa istog područja i istih etničkoh grupa.

"Vreme koje je potrebno za traženje davaoca je mnogo kraće ako je davalac iz Nacionalnog registra, a vreme je od presudnog značaja za ove bolesnike. Pokazano je da je sama uspešnost transplantacije mnogo bolja ako su davalac i bolesnik iz istog područja. I ono što je najvažnije je da svi naši bolesnici dobijaju podjednaku šansu da prežive, da se ne odvajaju od porodica putujući u inostranstvo, da mogu svoje brige da dele na maternjem jeziku", ističe dr Blagojević.

Ukazuje da bi se neko prijavio u registar potrebno je 10 do 15 minuta.

"Popuni se jedan upitnik koji se sastoji iz medicinskog dela i prijavnog lista i da mali uzorak krvi i to je sve što se tiče prijavljivanja u registar. Ako se dogodi da budete podudarni sa nekim od bolesnika mogu da prođu i godine, ali šanse postoje. Prolazite detaljan medicinski pregled jer su nam zdravlje i bezbednost davalaca na prvom mestu. Jedino ako tim za prikupljanje matičnih ćelija donese odluku da ste zdravi možete dati matične ćelije", ističe dr Blagojevi.

Dva načina davanja matičnih ćelija 

Navodi da se u današnje vreme matične ćelije prikupljaju najčešće iz periferne krvi.

"To znači da imate iglu u veni jedne ruke, iz nje se uzima krv, obrađuje na mašini koja se zove separator. Zadatak separatora je da se mala količina krvi razdvoji na komponente, uzme ono što treba bolesniku, a ostatak vam se preko druge vene vrati. Boli koliko i ubod igle. Procedura je bezbedna, ne možete se zaraziti krvlju prenosivim bolestima jer se koriste sterilni setovi za jednokratnu upotrebu, ne možete da narušite svoj imuni sistem, jer taj mali deo matičnih ćelija se obnavlja jako brzo", napominje dr Blagojević.

Drugi način je, dodaje, iz bedrene kosti.

"Ova procedura je bolna i zato se daje u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Davalac je taj koji bira proceduru na koji način će dati matične ćelije", navodi dr Blagojević.

Srbija je, kaže, dugo član svetskog registra.

"Naš registar je formiran 2005. godine, a 2012. smo postali deo svetskog registra. To je jako značajno jer smo uradili do sada 213 nesrodnih transplantacija i većina davalaca je bila iz inostranstva. Danas svetski registar broji preko 40 miliona davalaca", ukazuje dr Blagojević.

Za vreme korone su, ističe, imali tehničkih problema zbog dolaska i uvoza matičnih ćelija, bilo je problema ulaska u zemlju.

"Za vreme korone smo uradili preko 30 transplantacija što je jedan dobar broj. Davaoci mogu da budu osobe između 18 do 45 godina života, ne bi trebalo da boluju od teških hroničnih bolesti, srca, pluća,bubrega, malignih i autoimunih oboljenja", napominje dr Blgojević.

Svaka akutna infekcija, navodi, odlaže donaciju.

Danas počinje kampanja "Osloni se na mene", a dr Blagojević navodi da se može pristupiti registru u Institutu za transfuziju krvi Srbije, u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, Niš i Kragujevac, u užičkoj i subotičkoj transfuziji i svim ekipama na terenu koje dobrovoljno prikupljaju krv. 

"Nema razloga da svako od nas ne bude u registru. Potrebno je malo dobre volje, dobra volja ne može da škodi, hajdemo da svi damo sebi privilegiju da nekome produžimo i spasimo život", zaključuje dr Blagojević.