Digitalizacija ne zaobilazi ni poljoprivredu - traktori imaju autopilota, a roboti analiziraju zemljište

Poljoprivreda je najstariji oblik poslovanja, a razvoj tehnologije ima veliki uticaj na njeno unapređenje. Zbog toga digitalizacija ne može da zaobiđe ni ovu oblast. To podrazumeva proizvodnju zasnovanu na podacima prikupljenim različitim tehnologijama i njihovoj analizi, sa ciljem smanjenja troškova proizvodnje i povećanja prinosa i zarade.

Poljoprivrednici su se od davnina dovijali kako da najlakše i najbrže obrade zemlju i proizvedu hranu, pa su tako koristili motike, plugove, parne mašine, a onda i traktore. Današnji sve češće imaju klimu, a tu su i nove tehnologije poput navigacije i autopilota.

"Autopilot ima preciznost do dva centimetra, to je jako bitno za setvu gde je prciznost potrebna da bude do tri centimetra, da traktor ne ide dalje i da pri setvi ne pravi problem", objašnjava Aleksandar Švonja, zamenik generalnog direktora "Agropanonke".

Stanko Oparnica, menadžer za tehnologije precizne poljoprivrede, kaže da kada se na traktor ili kombajn doda navigacioni sistem, onda taj sistem vrlo brzo vraća uložena sredstva jer počinje da se vozi pravo po parceli i samim tim smanjuju se preklapanja i poboljšava se kvalitet operacija

Mnogi proizvođači razmišljaju o digitalizaciji poljoprivredne proizvodnje, ali su im, kažu, pojedini alati i dalje nedostupni.

"Planiram da uvedem je automatizacija proizvodnje rakije, ja sam programer, napravio bih nešto svoje što bi značilo automatizovanu proizvodnju, da sedim i gledam da li se sve odvija po planu", kaže Igor Pejašinović, poljoprivrdnik iz Banja Luke.

Njegov kolega iz Rašice Ivan Radičević ističe da organska proizvodnja zahteva malo drugačiji način rada jer je sve još uvek ručno, bez pesticida.

Roboti uzimaju i analiziraju uzorke zemljišta

U digitalizaciji poljoprivrede koriste se i aplikacije koje su besplatne. Platforma za digitalno upravljanje gazdinstvima AgroSens ima više od 20.000 korisnika, koji raspolažu četvrtinom ukupnih obradivih površina u Srbiji.

Na Institutu su razvili plantometar koji određuje zdravlje biljke i robota "Lalu", svojevrsnu pokretnu laboratoriju.

"Robot automatski uzima uzorke zemljišta i analizira ih i na osnovu hemijskih analiza možemo da optimizujemo primenu đubriva, vode i drugih agrotehničkih mera", objašnjava pomoćnik direktora Instituta "BioSens" Oskar Marko.

Nove tehnologije omogućavaju smanjenje gubitaka ne samo u procesu proizvodnje, već i prilikom prodaje poljoprivrdnih proizvoda.

"Inovacija je u tome što se proizvod unosi na unutrašnju stranu ambalaže i produžava rok trajanja svežem voću i povrću od 75 do 100 posto, proizvod je potpuno prirodan i sve komponente su čak i jestive", objašnjava Goran Branković iz kompanije "B-freš".

Proizvodnja hrane bi do 2050. trebalo da se poveća za 70 posto, jer broj stanovnika na zemlji raste. U tome svakako mogu da pomognu nove tehnologije, pogotovo ako se zna da treba štedeti na repromaterijalu, kako zbog njegove sve veće cene, tako i zbog zaštite životne sredine.