Čitaj mi!

Marinović: Građane najviše zanima gde odlazi novac iz budžeta, te informacije im najčešće uskraćene

Iako već 17 godina imaju mogućnost da od organa vlasti traže informacije od javnog značaja, mnogi građana je ne koriste, jer za nju i ne znaju. Kako to da učine, objašnjeno je na sajtu poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a moguće je i telefonom se konsultovati sa stručnjacima iz njegove službe. Na različite načine o tome uče srednjoškolce i studente. Poverenik Milan Marinović ističe da građane najviše interesuje kako se troši novac iz budžeta, ali i da su to informacije koje im se najviše i uskraćuju.

Zakon daje građanima pravo da traže informacije od javnog značaja ministarstvima, tužilaštvima, sudovima, gradovima, opštinama, javnim preduzećima, zdravstvenim ustanovama, organizacijama koje imaju javna ovlašćenja, i drugim organima vlasti. 

Milan Marinović za RTS kaže da građani najčešće traže informacije o tome kako se troši novac iz budžeta. To, između ostalog znači, kako se stvarno sprovode javne nabavke, kako se zaista troši novac i kakve su visine plata zaposlenih i funkcionera.

To su, ukazuje, uglavnom informacije koje se i najčešće uskraćuju.

"Imali smo trend, koji srećom sada ima opadajući nivo, da bilo šta građani da traže, da ne dobiju nikakav odgovor, da ih organ vlasti od najvišeg do najnižeg nivoa ne udostoji odgovora", rekao je poverenik. 

Naglašava da je taj toliko dominanatan način i godinama bio problem, da je upravo zbog ćutanja uprave, procenat podnošenja žalbi povereniku bio između 60 i 80 posto.  Zahvaljujući novom zakonu i reklamiranju sankcija uspeli su u prošloj godini da ta taj trend da spuste na ispod 40 odsto.

Kakve kazne predviđa Zakon

Izveštaj poverenika pokazuje da je 63 odsto žalbi bilo osnovano. Poslednje izmene Zakona kažu: ko neosnovano uskrati za informaciju, preti mu novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara, i može biti izrečena više puta.

Marinović objašnjava da kada poverenik pozitivno reši po žalbi i samim tim naloži nekom organu vlasti da postupi po zahtevu i da učini dostupnim informaciju, ako taj organ ne postupi u određenom roku, onda postoji dvojaka aktivnost poverenika.

Jedna je da tom organu vlasti izrekne kaznu, upravnu meru za prinudno izvršenje, koja je sada u visini od 120.000 dinara. Zakon kaže da može biti izrečena više puta, a ne kaže koliko više, što znači neograničeno.

Paralelno s tim poverenik kada utvrdi da nije postupljeno po njegovom rešenju podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu i taj sud sprovodi postupak ili protiv lica ovlašćenog za postupanje po zakonu ili protiv rukovodilaca organa.

I u tom slučaju je kazna pojedincu od 20.000 do 100.000 dinara i ne može biti izrečena više puta, precizirao je poverenik. 

Vlada treba da obezbedi da se dođe do informacije

Nekog ni novčane kazne neće naterati da da informaciju, plaćaće kazne, ali informaciju dati neće. U takvim slučajevima na zahtev poverenika Vlada treba da obezbedi da se do informacije dođe.

U izveštajima se navodi da ni u jednom slučaju Vlada nije obezbedila da se dođe do informacija, iako joj je Poverenik od 2010. do danas podneo više od 420 takvih zahteva.

"Tekst koji se odnosi u starom i novom zakonu je dobar, on nameće Vladi određena oblašćenja da pomogne povereniku izvršenje njegovih rešenja problem je u toime kako sprovesti. Uvek je stizao isti odgovor da Vlada nema ništa jače alate za sprovođenje izvršenja rešenja poverenika nego što ih ima poverenik i da ne postoji podzakonski akt koji bi regulisao taj način postupanja", istakao je Marinović.

Nove izmene zakona donele su i novi rok od 60 dana povereniku za rešenje podnetog zahteva.  Marinović kaže da je to urađeno jer su imali mnogo predmeta koji su "iskakali" iz zakonskog roka od 30 dana i nisu mogli da se reše. 

Najavio je i otvaranje ove godine kancelarija poverenika u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.