Koliko je žena stvarno ugroženo ako je njih 19.000 okrenulo SOS telefon

Pre nego što je nasilje u porodici zakonom definisano kao krivično delo, u Srbiji su zazvonili SOS telefoni. Žene žrtve nasilja dobile su broj koji mogu da pozovu u teškim situacijama.

"Tu smo da im damo informacije šta mogu da urade, kako i kome mogu da se obrate, i da ih podržavamo sve do onog trenutka dok ne budu spremne i same da odluče da reše svoj problem", kaže Dragana Veljović, koordinatorka Mreže i predstavnica "Fenomene" iz Kraljeva.

Pozivi su učestaliji posle praznika i tokom vanrednih stanja. Prošle godine bilo je gotovo 19.000 poziva. Podršku su dobile 4.332 žene.

"Ja bih ove brojeve uzela s rezervom i mislim da je broj tih žena i usluga koje su pružene veći s obzirom na to da još nemamo jedinstvenu evidenciju podataka. Nažalost, imamo delove Srbije koji nisu pokriveni organizacijama koje pružaju SOS usluge", kaže Jasmina Nikolić iz  Viktimološkog društva Srbije. 

SOS telefoni opstaju zahvaljujući donacijama, a samo 20 odsto novca dobijaju iz budžeta.

"Standardi koji su propisani za rad SOS telefona su za mnoge organizacije koje postoje u našoj mreži, može se reći nedostižni i s druge strane ti standardi nisu prilagođeni samom radu SOS telefona niti je po tim standardima priznata ekspertiza od 30 godina rada ženskih SOS telefona u Srbiji", kaže Dragana Veljović.

"Još postoje propusti u zakonodavnom okviru koji se tiče rodno zasnovanog nasilja. A ni već doneti povoljni propisi se ne sprovode u praksi. Ženske organizacije koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja su skrajnute sa tržišta pružanja usluga", kaže Mina Mijailović, koordinatorka Mreže i predstavnica "Oaze sigurnosti" iz Kragujevca.

U prilog tome navode i potez države koja je Nacionalni SOS telefon formirala u Zvečanskoj, ustanovi za zaštitu odojčadi, dece i omladine.